Будућност руских носача авиона
У граду Јејску на обали Азовског мора почели су пробни летови руских авиона морнаричке авијације са копненог авио комплекса за испитивања и обуку НИТКА. Тај комплекс, изграђен у Русији као замена за сличну грађевину на Кримском полуострву, које је после распада Совјетског Савеза припало Украјини, гарантује дугорочни развој руске морнаричке авијације.
Прва саопштења о изградњи комплекса у Јејску појавила су се 2011.
Изградња НИТКА комплекса у Јејску сведочи о препознавању улоге морнаричке авијације од стране управе руске војске. Такође, то наговешта да је руско Министарство одбране спремно да поново покрене производњу носача авиона, јер, за један „Адмирал Кузњецов“, чији животни век истиче у следећој деценији, изградња једног таквог објекта би била сувишна.
Изградња комплекса још није завршена и није монтирано неколико неопходних система као што је систем за кочење и заустављање. До 2015, када ће комплекс бити пуштен у рад, биће 100% тачна симулација палубске опреме носача авиона, те ће пилотима обезбедити обуку за полетање са палубе. Данас такви комплекси постоје у САД, а изградња сличних објеката је у току у Кини и у Индији.
Осим пилота морнаричке авијације, у Јејску је планирана и обука пилота морнаричких хеликоптера. Команда руске војне флоте припрема пројекат морске платформе намењене обуци пилота хеликоптера где ће се увежбавати слетање у условима немирног мора.
НИТКА би у перспективи могла бити додатно опремљена, зависно од одлуке о пројекту перспективног носача авиона. Као и украјински комплекс, могла би добити систем за катапултирање на водену пару или на електромагнетски погон. На НИТКА се могу увежбавати методике и опрема за „слепо“ слетање на палубу у ноћним условима и у лошим временским приликама. Слични системи су у употреби у САД, а пројектују се и у Русији.
На тај начин, вести о раду на том комплексу могле би дати неке назнаке перспектива развоја руске морнаричке авијације. НИТКА ће вероватно постати популарни објекат међу медијима.
Украјина је једно дуже време рачунала на потписивање уговора о дугорочном закупу свог објекта за обуку са другим земљама које би желеле користити носаче авиона совјеске изградње, наиме са Индијом и Кином. Та надања се нису остварила. Кина гради два центра за обуку стручњака за морнаричку авијацију: у Вухану за техничаре и на острву Хулудао у Жутом мору за пилоте. Кинески ловачки авиони J-15, пројектовани на основу совјетских Су-33, већ су почели да лете са новог аеродрома. Зато Кина више нема потребе за украјинским комплексом. Индија је Украјини је била друга нада, али зиме 2012. појавила су се саопштења о изградњи њеног властитог комплекса за обуку пилота морнаричке авијације уз подршку руског Невског пројектно-конструкторског бироа, који је главни пројектант руских носача авиона. Изградња индијског објекта је обезвредила кримски комплекс: земље које користе носаче авиона „совјетске школе“ добиле су сопствену инфраструктуру за обуку пилота и техничара.
Илија Крамник,
