Велике руске вежбе и ситуација у Азији

25-07-2013 10:35:02 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Војни аналитичари и даље коментаришу велике маневре који су прошле недеље одржани у Сибиру и на Далеком истоку. Многи страни посматрачи су их доживели као демонстративну игру мишићима и знак забринутости Русије због претњи од стране Кине и Јапана.

У стварности, вежбе немају везе са страховима Москве. Руско руководство покушава да анализира резултате велике војне реформе која се у земљи одвија од 2008. године и да створи нове начине за контролу борбене готовости војске.

Вежбе у којима су осим војске Источног војног округа учествовале и снаге Централног војног округа представљале су „изненадну проверу борбене приправности“. Прва оваква провера обављена је у фебруару 2013. године и у њој је учествовала војска Централног и Јужног војног округа. Тада је руководство министарства одбране изјавило да ће изненадне провере с узбуњивањем по комнди читавих јединица постати редовна пракса. У марту је сличној провери подвргнут део војске Јужног војног округа у рејону приобаља Црног мора. У мају је провера извршена у војсци Западног војног округа.

У свим активностима учествовало је највише руководство не само министарства одбране, већ и земље. Део сценарија обуке представљала је провера система управљања. Налоге је на почетку вежбе издавао председник Владимир Путин.

Вежба Источног војног округа спада у оквире ове праксе. Истовремено, она се од претходних провера разликује по броју војника који у њој учествују. У претходним проверама истовремено је учествовао релативно маи број војних лица – 7-9 хиљада људи. Пре свега су проверавани систем за управљање и везу, транспорт, као и мобилност војске.

Руски војни руководиоци су од самог почетка најављивали да ће се пракса провере бојне готовости развијати и обухватати све оружане снаге. Она се проширује у складу са стеченим искуством. Осим тога, у овом случају је изненадна провера извршена по ширем програму, пошто је донета одлука да се комбинује с вежбама које се на Далеком истоку обично спроводе лети.

Изненадне провере борбене приправности врше се у циљу обуке војске и оцене резултата великих реформи руске војске које се одвијају од 2008. године. Циљ ових реформи представља замена мобилизационе војске по совјетском обрасцу, која је у стању да ступа у ратна дејства тек након мобилизације великог броја резервиста, компактнијим снагама сталне приправности. Повећање броја припрадника снага који су у стању да одмах приступе обављању борбених задатака представљало је главни циљ војне реформе. Зато је сасвим разумљиво што руско руководство бира управо такве облике за вршење обуке.

Источни војни окуг је територијално највећи у Русији. Овде је лоцирана значајна инфраструктура и велика групација војске која се на њу ослања. Природно је што Русија предузима мере за њихово одржавање у одговарајућем реду. Притом се претпоставља да ће ова војска моћи да се користи за борбена дејства у другим регионима. Тако су јединице и формације садашњег Источног округа биле активне учеснице у војним дејствима на Северном Кавказу.

У Пацифичком обручу постоји неколико жаришта нестабилности. Ту је прилично висока вероватноћа настанка војне кризе с непредвидивим последицама, о чему сведоче недавни догађаји на Корејском полуострву.

Ово се узима у обзир приликом израде планова за војну изградњу РФ. Истовремено, Русија тренутно овде не види претњу по себе од стране било које велесиле, није увучена у регионалне противречности, а њен територијални спор с Јапаном је дугорочног карактера и тешко да може постати извор војне конфронтације.

Василиј Кашин,