Да ли је војска Босне и Херцеговине зрела за укидање?
Војска представља једино симбол унитаризације земље
С обзиром да се на карикатуру од војске, како је прдседник Републике Српске назвао армију Босне и Херцеговине, троше стотине милиона евра које би могле бити сврсисходније употребљене за развој економије, поставља се питање - да ли је она напокон зрела за укидање?
Пре само неколико дана је председавајућа комисије за одбрану и безбедност Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић изнела податак који додатно показује о каквој се заправо апсурдној структури ради. Она је саопштила да у војсци Босне и Херцеговине има више официра него самих војника, што у статистичком смислу значи да има више оних који командују, него оних који те команде извршавају, јер је навела да постоји око 5.000 официра, наспрам 4.000 војника.
Зато и није чудно што се председник Републике Српске већ неколико пута аргументовано заложио за укидање оружаних снага Босне и Херцеговине, а то је поткрепио између осталог чињеницом да су трошкови њеног постојања неоправдано велики, и они износе позамашних 300 милиона евра само за Српску, што је огромна цифра за сиромашну земљу, где се та средства, по његовим речима, могу употребити за социјалне и развојне сврхе.
Штавише, Додик је у ранијим иступима дословно рекао да је садашња војска Босне и Херцеговине карикатура и служи само за слање војника у иностранство, а у вези њеног финансирања он је нагласио да оружане снаге БиХ коштају знатно више него што је било обећано од стране међународних саветника када је припремано обједињавање војске Федерације и Републике Српске.
Међутим, да не деле сви такво Додиково мишљење, показала је изјава америчког амбасадора крајем прошле године, у којој је изнео своје супротно мишљење, рекавши да оружане снаге поред учешћа у мировним операцијама широм света, служе и њеним грађанима. Али да такав став баш и није у складу са стварношћу, указао је председник Додик са оценом да тамошња војска не треба да учествује ни у спасавању у елементарним непогодама јер су се видели неуспеси тих операција и од тога није било никакве користи.
Подсетимо, после потписивања Дејтонског споразума, војске Републике Српске и Федерације су и даље наставиле да постоје све до 2005. године, када су укинуте под спољним притиском, а њихову улогу је преузела заједничка војска Босне и Херцеговине, на коју је од тада потрошено преко милијарду евра, а од те суме је Република Србска издвојила више од 300 милиона евра.
Када се све то узме у обзир, није нимало чудно што је Милорад Додик отворено изјавио да му је жао што постоје оружане снаге Босне и Херцеговине.
Другим речима, када се склопи мозаик, кога чине карикатура од војске у којој је више официра него војника, као и трошење стотина милиона евра на бескорисну структуру која уништава економију и спречава улагање у развојне пројекте, онда утолико логичније звучи једноставно питање – да ли је таква војна формација икоме потребна и зашто? Наравно, осим политичких разлога, не постоји сувисло оправдање за одржавање војске која за становнике Босне и Херцеговине значи искључиво финансијски терет, и како су приметили посматрачи, представља једино симбол унитаризације земље.
Ратко Паић,
