Наредна генерација кинеских авиона
Академик инжењеријске академије НР Кине Ван Цијамо изјавио је листу „Женмин жибао“ да ће следећа генерација кинеских авиона радарског откривања на великој удаљености значајно превазићи све стране конкуренте.
Нема сумње да је Кина постигла велике успехе у стварању својих авиона откривања на великој удаљености. Први покушај креирања сличног авиона на основу застарелог совјетског бомбардера Ту-4 предузет је још крајем 60-тих година, али није имао успеха. Зато је 2000-тих година Кина успела да произведе одмах три типа серијских авиона радарског откривања на великој удаљености: KJ-200, KJ-2000 и извозни ZDK-03, који је испоручен ратном ваздухопловству Пакистана. Такође има података да се одвијају радови на прототипу првог палубског авиона за рано окривање JZY-01.
Познато је да сви кинески авиони за откривање на великој удаљености користе радарске системе са активним фазираним антенским решеткама. Притом на тежим авионима KJ-2000 инсталисани су снажни радарски уређаји са воденим системом хлађења. На мањим, као KJ-200 и ZDK-3 инсталисани су радари мање снаге са ваздушним хлађењем.
Радови на авионима радарског откривања на великој удаљености концентрисани су у научно-истраживачком институту „Број 38“ корпорације СЕТС. Овај научно-истраживачки институт представља велики центар за развој електронике и радарске технике намењене оружаним снагама и органима јавне безбедности Кине.
У исто време основни радови на развоју таквих значајних врста радарске технике, као што су главе самонаводећих ракета „ваздух-ваздух“ и радарски уређаји за ловце, - воде се у другом центру – Институту електронских технологија Лејхуа.
Ван Цијамо је већи део свог живота радио у научно-истраживачком институту „Број 38“, још од времена његовог оснивања, а од 1986. до 2001. године био је директор института. Он је био на челу радних група за пројектовање авиона KJ-200, KJ-2000. За пројектовање непосредно радарских уређаја ових авиона био је одговоран други познати кинески стручњак за радарске системе У Мањцин. О успесима У Мањцина говори чињеница, да је он постао директор научног института „Број 38“ у својој 36. години, а у 44. години постао је академик.
Обиље награда, које су добили Ван Цијамо и У Мањцин говори о томе, да кинеско политичко руководство и команда Народноослободилачке армије Кине веома високо цене напредак кинеске радарске технике.
Међутим, закључци о предности кинеске технологије пред аналогним врстама технике других земаља могу бити преурањени. Техника ове врсте је исувише компликована, и често се дешава да су након њене предаје на коришћење потребне године за уклањање ситних неисправности. Док формалне тактичко-техничке карактеристике на папиру могу изгледати као уникатне.
У чланку „Женмин жибао“ о Ван Цијамо се каже, да је први пут управљање ловцима непосредно са авиона за откривање на великој удаљености остварено током маневара у северозападној Кини 2012. године. Док су KJ-200 стављене на наоружање 2009. године, а KJ-2000 још раније.
Тако да се потврђују претпоставке неких стручњака, да су до скоро, кинески авиони за откривање на великој удаљености само преносили податке у земаљски командни центар, који је управљао авионима, а то је био губитак за оперативност у управљању. За решавање техничких или организационих проблема биће потребно времена.
Научно-истраживачки институт „Број 38“ занимљив је својим успесима, као и својим блиским везама са Русијом. Једна велика структурна јединица института се назива Центар за освајање нових руских технологија.
Василиј Кашин,
