Сирија: до Женеве-2 опет далеко
На фронтовима сиријске кризе – војном и дипломатском – током читаве недеље је забележена повећана активност. Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров и државни секретар САД Џон Кери су неколико пута разговарали путем телефона и разматрали припрему очекиване женевске конференције о Сирији.
Врхунац активности је настао 26. Јула, када је Њу-Јорку био одржан неформални сусрет 15 чланова СБ УН са сиријском опозицијом. Њу је заступао председник Националне коалиције опозиционих и револуционарних снага Сирије Ахмет Џарба.
Стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин после сусрета је веома обазриво саопштио да је делегација опозиције изјавила о намери да учествује у другој конференцији у Женеви за регулисање ситуације у Сирији. То не значи да је питање одржавања Женеве-2 решено, али се оно у сваком случају решава.
Пре две недеље било је изабрано ново руководство опозиције. Почетком јула је саопштено да Женева-2 може да буде одржана у августу. Међутим, изгледа, она мора да буде одложена до септембра. Спремност Националне коалиције за преговоре званично још нигде није фиксирана.
Управо о томе је говорио на конференцији за штампу у Москви министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров.
- Недавно формирано руководство Националне коалиције је изјавило да они неће ићи у Женеву, док не побољшају своју војну ситуацију на сиријској територији, а влада САР не потврди да иде у Женеву ради акта о капитулацији. То су већ претходни услови, и то доста озбиљни, који противрече Женевском коминикеу, и нашим договорима с Џоном Керијем у оквиру заједничке руско-америчке иницијативе.
Лавров је ипак изразио наду да ће одржавање конференције успети у наредно време.
- Иначе воз, који се креће у правцу Женеве-2, све више подсећа на композицију, натоварену оружјем и војним плановима.
Пентагон је протекле недеље први пут објавио детаље неколико варијанти војног мешања у грађански рат у Сирији. Међу разрађеним плановима су испоруке оружја екстремистима, даљински напади на владине снаге из ваздуха, увођење забрањене за летове зоне над Сиријом, стварање тампон-зона на граници Сирије с Турском и Јорданом. Најзад, примена специјалаца САД ради заузимања хемијског оружја.
Шеф уједињеног комитета шефова штабова Оружаних снага САД генерал Демпси је признао да последице војног мешања САД, на којем инсистирају многи републиканци у сенату, могу да постану непредвидљиви. Почињајући акције, морамо да будемо спремни на оно, што ће уследети, - упозорио је Демпси. Тешко ће бити да се избегне ширење мешања. Можемо ненамерно да појачамо екстремисте или изазовемо примену хемијског оружја, које желимо да контролишемо.
Шеф генералштаба САД је алудирао да ће мешање у Сирији аутоматски створити за САД други Авганистан или Ирак. Према прорачунима Пентагона, улагања у било коју од представљених варијанти војних акција у Сирији ће износити од 500 милиона долара годишње до милијарду доларпа месечно. Бела куће не би хтела да подноси такве трошкове на позадини опште штедње буџетских средстава.
Међутим, у самој Сирији антивладине снаге покушавају да увуку у конфликт курдско становништво. Све до сада су сиријски Курди чували неутралитет. Међутим, протекле недеље су на северо-истоку земље почеле борбе екстремиста с курдском народном војском. Повезане с Ал-Каидом групације су киднаповале таоце – више од 200 курдсктих жена, деце и стараца, користећи их као живи штит. У курдским градовима је извршен талас пљачки и потпаљивања. МИП РФ је назвао акције екстремиста сиријске опозиције крвавим провокацијама. У Москви су уверени да иза суровости у курдским регионима Сирије стоји терористички интернационализам. Главни циљ је заоштравање међуопштинских односа, подела земље и стварање на њеној територији упоришта за међународни тероризам.
Сиријски Курди су добили од владе председника Башара Асада веома широку аутономију, те су спремни да се боре за њу против сваког, ко је крши, каже председник руског Института религије и политике Александар Игнатенко.
- Није искључено да ће те оружане акције они пренети на територију Турске, јер управо Турска пружа тим странцима, несиријским екстремистима и терене за борну припрему, и скровишта. Преко Турске се они снабдевају ружјем. Када се Турска увукла у сиријски конфликт, она је почела рискантну игру.
Укупан број курдске дијаспоре, која се налази у различитим земљама, према проценама, износи од 30 до 38 милиона људи. Највише Курда живи у Турској – скоро 18 милиона, око 8 милиона у Ирану, у Ираку 6,5 милиона, у Сирији највише 2 милиона људи. По неколико десетина хиљада Курда живи у Азербајџану, Јерменији и Русији.
Андреј Федјашин,
