Екстрадиција на амерички начин: корист двоструких стандарда
САД гарантују бившем припаднику ЦИА Едварду Сноудену заштиту од мучења и смртне казне. Генерални тужилац Ерик Холдер у специјалном писму је обећао руским властима да ће предмет Американца бити размотрен у суду, те виша казнена мера неће бити примењена према њему.
САД и даље инсистирају на повратку Сноудена, подсећајући Русију на примере сарадње у тој сфери. Међутим, у другом предмету – Дмитрија Устинова – Вашингтон се давно определио. Он не контактира с Москвом, тражећи екстрадициу од треће земље – Литваније.
Жалба на пресуду Окружног Вилњуског суда о предмету Дмитрија Устинова мора да буде поднгета идуће недеље. 22. јула грађанин Русије је добио пресуду о екстрадицији у САД, мада његова кривица није била доказана, - испричао је Гласу Русије адвокат Устинова Драсутис Загрјацкас.
- Нема података да се његове акције кажњавају према Кривичном законику Литваније, као и нема довољно основа за његову екстрадицију у САД. Ако његова делатност према законима Литваније није злочин, он не може да буде екстрадиран трећој земљи. Биће послат упит Департману правде САД. Морају да буду пружени дрпунски подаци. Неке врсте робе, коју је он тобоже набављао или планирао да набави у САД-ама имају двоструку намену. Она се користи и у цивилној, и у војној употреби. Податке о томе да је за ову робу потребна лиценца ја у том предмету не налазим.
Дакле, све до одговора на упит говорити о кривици Устинова је рано. Формално, а то је изјавио и сам судија, истакавши да док се решава питање жалбе Рус остање оптужен, али не и осуђен. Међутим, експерти су уверени, да Вилњус неће истрајати под притиском Вашингтона, те не вреди рачунати на праведну пресуду у том предмету. Карактеристично је и то да као и у случају с Виктором Бутом и Константином Јарошенком, САД су прибегле свом омиљеном пријему – упиту за екстрадицију из треће земље, мада у складу са споразумом о узајамној правној помоћи, оне су морале да сарађују с Русијом.
У Вашингтону постојећи споразум с Русијом третирају на свој начин. Рецимо, представник Стејт департмента Џен Псаки протекле недеље је изјавила да тај уговор не регламентира односе САД у сфери екстрадиције с трећим земљама. То је разумљиво, узимајући у обзир да је то у трећим земљама лакше учинити него се обратити Русији. Није то зато, што Русија не мора, према закону, да екстрадира своје грађане без доволних доказа њихове кривице, већ пре свега због одсутности споразума о екстрадицији, - објашњава експерт за међународно право Марина Силкина.
- У данашњем окивру споразум никако не може да садржи процедуру екстрадиције, јер екстрадиција предвиђа строже и конкретне обавезе страна о грађанима, о којима су покренути процесуални предмети, основе за екстрадицију. Због тога, споразума између Русије и САД-ама о екстрадицји нема, зато стране могу да контактирају, само базираући се на општепризнатим принципима и нормама међународног права.
Норме међународног права су једноставне: екстрадиција је допустива само у случају, ако је земља, која прима упит, сигурна да је оптужени оптужен не због политичких мотива, не прети му смртна казна, према њему неће бити примењена мучења. У случају Едварда Сноудена Москва има озбиљне разлоге да сматра да ће се сви ти услови бити прекршени – сувише много зна и већ саопштио свету бивши припадник ЦИА. О својим забринутостима у вези са тиме је изјавио и отац Американца. Лон Сноуден је рекао да не верује у могућност праведног суда за свог сина у САД-ама.
Вероватно, да би те сумње биле укинуте, настало је писмо Ерика Холдера.
Дефиниција, коју предлаже Генерални тужилац САД, веома је магловита: оптужбе не предвиђају могућности смртне казне, ипак у случају таквих оптужби САД неће инсистирати на његовом погубљељењу. Између осталог, на исти начин је тужилаштво ублажило пресуду Бредлију Менингу. За помоћ непријатељу претила му је смртна казна у САД-ама, али је данас реч о доживотном затвору. Међутим, важно је да је Менинг пружио старе податке, док је Сноуден јавио свету о данашњој делатности америчких специјалних ресора. Протекле недеље је Бела кућа потврдила да програм PRISM, који прислушкује телефонске разговоре, неће бити укинут. Управо овај програм је усмерен на спречавање терористичких акција. Ту администрација САД, како истичу експерти, има формалну могућност да тражи од РФ екстрадицију Сноудена. Ако га признају помоћником терориста, Вашингтон може да се сети одлуке СБ УН 13 73.
Тамо пише да земље морају да пружају помоћ у екстрадицији терориста. Америчка страна је својевремено прекршила ту одлуку, пруживши статус избеглице Ахмаду Иљасову, некадашњем сараднику Шамила Басајева. Што се тиче Сноудена, он је учинио први корак за стицање привременог азила.
Молба се налази у ФМС. Служба има право да разматра то питање у току 3 месеца. У Русији је таква ситуација настала први пут, зато проблем тражи време. Потврда да су документи примљени може да буде издата у свако време. Дакле, новинари ће морати бар у току 3 месеца да чекају и једном недељно долазе на аеродром, очекујући сусрет са Сноуденом. За сада ради безбедности, док се његова молба разматра, он не жели да се лично састаје с новинарима.
Полина Черница,
