Патријарх Теодор II: "Дао сам срце Русији"

01-08-2013 12:29:10 | | Глас Русије, фото: ru.wikipedia.org/ vostok.rs |


У Русији, Украјини и Белорусији су завршене прославе посвећене 1025. годишњици Крштења Руса. На обележавање важног датума на територији под јурисдикцијом Руске православне цркве, стигло је осам патријарха. Међу уваженим гостима се нашао и поглавар једне од најстаријих цркава на свету – Александријске патријаршије и читаве Африке, Теодор II.

Његово Блаженство папа и патријарх великог града Александрије, Либије, Пентапоља, Етиопије, Египта и целе Африке - отац отаца, пастир пастира, архијереј архијереја, Тринаести апостол и судија Васељене... Патријарх Теодор II има много титула. Услед густог распореда прославе, ексклузивни интервју за „Глас Русије“, поглавар Александријске цркве је дао у возу, у коме је он, заједно са другим патријарсима и представницима светског Православља путовао историјским територијама Свете Русије: од Москве до Кијева, а затим у Минск. "Веома сам импресиониран и дирнут овим путовањем", изјавио је Теодор II.

- Присуствовао сам прослави хиљадугодишњице Крштења Руса 1988. Тада сам службовао у Одеси, где сам био архимандрит Александријске Православне Цркве при Московској патријаршији. Тада наш патријарх Парфениј није могао доћи и ја сам га представљао. Сећам се још патријарха Пимена. Он је већ тада био у колицима. Литургију је служио сад већ покојни Антиохијски патријарх Игњатије. Добро се сећам да је дан био веома тмуран, да је на небу било много облака. Имао сам осећај да само време подсећа на патње кроз које је руски народ прошао до оног светлог дана, хиљадугодишњице Крштења. И кад смо кренули за Кијев, пао је један од најјачих пљускова, који сам икада видео. И Бог је хтео да ја после 25 година дођем на прославу 1025. годишњице, сад већ као патријарх Александријске цркве. Захваљујем Богу и патријарху Кирилу, мом драгом брату, за ту срећу. И ја се надам да ћемо још прославити и 1050. годишњицу Крштења Руса.

Патријарх Теодор често, по навици, прелази на руски језик. За њега је он, како каже, иако не матерњи, а оно најдражи. О Русији и руском народу, поглавар Александријске цркве може да говори сатима. То не изненађује. У '80-им, он је дуго година био егзарх Александријске патријаршије при Руској православној цркви са седиштем у Одеси. "У годинама Совјетског Савеза, нико се није делио на Русе и Украјинце. За нас је то све била Русија. И њој сам дао своје срце", смеје се александријски патријарх.

- Када сам студирао теологију на Универзитету у Солуну, прочитао сам књигу о руском преподобном Серафиму Саровском. И седам година заредом сам сваке ноћи молио Светог Серафима да ми помогне да упознам Руску земљу. И увек говорим да ми срце од тада и заувек припада Русији. Бог ме је коначно услишио, и проживео сам 10 година у Одеси. У то време сам учио руски језик, и нисам могао ни помислити да ће данас цео свет говорити на руском и да ће он постати језик од глобалног значаја. Веома сам захвалан Русији и руским народу, јер сам управо овде научио много тога што ми данас помаже у мојој патријархалној служби.

Већ 9 година Теодор II се налази на челу Александријске цркве, једне од најстаријих у свету. Пре тога, неколико година се налазио на челу православне мисије у Камеруну, Зимбабвеу, Мозамбику, Боцвани и Анголи. Мисионар, љубитељ уметности и чувар православне традиције и источне духовности, Патријарх Теодор II полаже велике наде у Русију и Руску православну цркву.

- Драго ми је да смо међу низом древних патријаршија, ми, вероватно - једини са којом је Русија увек била у веома блиским и пријатељским односима. Захвалан сам патријарху Кирилу, који је благословио да се у Русију пошаље неколико људи из Африке, да се овде образују и науче руски језик. Увек ми је драго да у Африци, током сусрета са председницима, премијерима, разговарам са њима на руском. Зато што су се многи од њих образовали у Русији.

Скорашње путовање Теодор II у посету Руској православној цркви за време обележавања 1025. годишњице Крштења Руса, дошло је у тешко време за афрички континент и блискоисточни регион. Јачање радикалног ислама приморава Православце да напуштају територију на којој је рођено Хришћанство.

- У Египту, ми, представници Александријске Патријаршије, најмања смо заједница у земљи. У Египту је снажнија Коптска црква – они имају 15 милиона следбеника. Сада моје срце посебно плаши то што су пре неколико дана у Египту поново избили нереди. Фанатични конзервативни муслимани, који се придржавају стриктног исламског режима, сукобљавају се са онима који се залажу за модеран начин живота. У честом контакту са људима, схватио сам да "Муслиманска браћа" немају ни капацитет, нити жељу да ураде нешто добро за свој народ. На крају крајева, они не раде за опште добро, већ следе своје сопствене интересе. Наравно, треба напоменути да ниједног од патријарха, ни мене лично, нико никада нико дирао. Они нас поштују. Сви нас знају. Називају нас "Грцима" и не осећамо агресију од стране муслимана. Ја често увече излазим у шетњу по граду само у мантији и са бројаницама у рукама. И често ме позивају у госте обични муслимани.

Према речима поглавара Александријске цркве, одмах по повратку у Египат, он намерава да се састане са Шеиком муслиманске земље и поглаваром коптске цркве. Теодор II је уверен да ће духовни лидери заједно успети на изнађу како да се спречи крвопролиће у земљи.

Милена Фаустова,


КАТЕГОРИЈЕ