Европа ствара јединствену специјалну службу у инат САД

01-08-2013 12:51:22 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Врховни комесар ЕУ за међународне послове и политику безбедности баронеса Кетрин Ештон најавила је планове европског руководства да формира сопствени аутономни систем безбедности. Стиче се утисак на дова суперобавештајна служба може да конкурише америчкој Агенцији националне безбедности. У ствари то није тако.

У суштини формирање јединствене службе је покушај да се одговори на изазов глобализације. Друга је ствар што је то политички мотивисана одлука. Европљани су приморани да некако реагују на понижавајућа по њих раскринкавања Едварда Сноудена. У суштини они су сатерани у ћошак. Могуће да управо зато европски естаблишмент никако не може да изради јединствени став. Говори главни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодорј Лукјанов.

- За европљане јавно раскринкавање тоталног праћења и контроле од стране САД крајње је непријатно откриће. Они су приморани да некако реагују. Делимично их на то подстиче јавно мњење, делимично жеља да испоље своју политичку самосталност. Али раалне могућности за то европљани немају. То што нова служба треба да буде потчињена врховном представнику за спољну политику госпођи Ештон само по себи показује неозбиљност идеје.

Овде политика избија у први план, говори директор Центра за европску безбедност Татјана Пархалина.

- Свако испољавање европске независности не изазива посебно одушевљење код Американаца. Али желим да напоменем да сваки пут кадаје Европа тежила да се постави као пол силе, Американци су на крају крајева ове покушаје подржавали. И они су се увек изјашњавали за самосталност Европе. Друга је ствар како су се затим развијали догађаји, да ли је ова политичка воља довођена до краја. Историја европске интеграције показује да то није ни издалека увек било тако.

У целини Американци су довели европљане у глуп положај. Очигледно не намерно. Једнсотавно Америка није видела у праћењу својих ништа срамно. Али Еврпи од тога није лакше. Њени лидери, слабо верујући сами себи, уверавају остале да је евроатлантско пријатељство прилично јако како би се издржало ово искушење. Али у дубини душе соро сигурно се сећају познате пословице Шта ће нам непријатељи када имамо такве пријатеље.

Сергеј Дуз,