Сирија: Рубикон на путу политичког исламизма

12-08-2013 10:09:30 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Само током последњег месеца у сукобима владиних снага и екстремиста у Сирији је погинуло 5 хиљада људи. Укупан број жртава је превалио 100 хиљада.

Међутим, напори међународне заједнице за сазив конференције у Женеви, која би постала почетак преговора зараћених страна, за сада немају осетне резултате. Према мишлењу шефа руског МСП-а Сергеја Лаврова, што више се одгађа форум, то активније терористи ометају покушаје да се организује та важна акција.

Приликом сусрета с Генералним секретаром УН Бан Ки Муном Сергеј Лавров је констатовао да се у Сирији повећава број екстремиста, који ратују и против владе, и против опозиције. Таква ситуација може да води даљем хаосу. Русија је испунила свој део посла, убедивши представнике власти да пошаљу делегацију у Женеву. Међуитм, противници званичног Дамаска одуговлаче одлучивање. Уз одобравање Француске, Велике Британије, Катара и других земаља, које пружају им идеолошку и материјалну помоћ, они изјављују о бесмислености конференције, у којој ће учествовати сиријски руководиоци.

Дакле, национално помирење и стварање прихватљивог за све органа прелазног периода остаје даља перспектива.

Што више, оружана конфронтација има шансу да изађе далеко ван предела Сирије, ако владине снаге не буду могле да обуздају геополитичке апетите ралигиозних радикала.

Према мишљењу шпанског политиколога Арсенио Валбуене, при негативном за председника Сирије Башара Асада сценарију свет чека учвршћивање политичког исламизма са свим последицама тога. То се не исплати ни за Запад, који на речима иступа против екстремиста, а уствари подржава их у Сирији и другим земљама.

САД, које су више пута инсистирале на оставци Башара Асада као обавезном услову решења конфликта, дале су неочекивану изјаву. Де-факто она директно противречи претходним сигналима из Вашингтона. ЦИА преко Мајкла Морела признала је да би пад режима Асада угрозио безбедност САД. Иначе, поред такве забринутости Америка се спрема да почне наредних недеља испоруке оружја опозицији, која није ни изблиза безгрешна у начинима борбе против легитимних власти. Таква ситуација подсећа на речи: десна рука не зна шта чини лева.

У вези са тиме ревносне противнике Асада на Западу треба подсетити на то, какве методе користе оружани опозиционери у праведној борби са режимом. Према бројним сведочанствима, то су отмице и масовна убиства талаца. То је главни алгоритам акција екстремиста. Један од лидера Националне коалиције опозиционих и револуционарних снага Анис Ајрут је изјавио да су масовне егзекуције цивила позване да успоставе баланс страха с режимом. Први пут од почетка конфликта су репресалије обухватиле етничке Курде. То већ може да створи озбиљне проблеме за опозицију: реч је о стотинама хиљада консолидованих и активних грађана. Коментар министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова.

- То није прво саопштење о таквом масакру. Само су размери већи. Насиље се наставља. Дошло је до још једне терористичке акције у Дамаску. Треба да се то под хитно обустави. Рачунам да ће СБ УН без напомена одлучно осудити те терористичке акције и свој став доследно спроводити. Раније смо видели да неке чланице СБ УН нису хтеле да осуђују терористичке акцие у Сирији, полазећи од тога, ма како цинично то не изгледа, да те терористичке акције врше они, ко се бори против режима, који се исрпео.

Између осталог, самог Асада нико ниједном није оптужио за сличне варварске акције – ни његови највећи непријатељи. Аналитичари скрећу пажњу на тенденцију слабљења помоћи Запада опозиционерима, који су се очито обрукали. У том контексту разговори о могућности интервенције у Сирију постају нека егзотика, - сматра експерт за Блиски Исток и Северну Африку фонда Наука и политика (Берлин) Хајко Вимер.

- Мислим да је оружано мешање као и раније апсолутно искључено. Ситуација у Сирији је веома сложена. Противник - Асад - и даље је добро наоружан, зато је могуће рачунати на озбиљан отпор и озбиљне губитке, за које није ниједна страна спремна. Из искуства Ирака и Авганистана следе неки резултати. Чак у случају војног успеха, како смо видели, ситуација постаје сложенија, губици расту. С војног гледишта потребне су окупационе власти, које се могу упоредити са онима у Ираку. Не верујем да би нека снага на Западу била спремна за неизбежно огромне губитке, као и да она може да убеди у то своје бираче. За сада је то апсолутно искључено.

Мора да се истакне да против мешања у сиријске послове иступио је не само Мајкл Морел. Сличне изјаве је дао шеф Генералштаба армије генерал Реј Одијерио. Према његовим речима, смањење војног буџета се већ одразило на припреми војника, чак и ограничена операција ће водити неоправданим губицима. Руководилац Уједињеног комитета шефова штабова Оружаних снага САД Мартин Демпси је такође уверен да акција силе никоме неће бити од користи.

Разумљиво је, тешко да ће њихова мишлења играти неку улогу у питању испорука оружја сиријским екстремистима: на њих рачунају многа заинтересована лица. Међутим, чињеница да западни представници специјалних ресора не планирају да пређу границе Сирије, води умереном оптимизму. Сиријске владине снаге побеђују. У току неколико месеци, према мишлењу Башара Асада, с екстремизмом у Сирији може да буде свршено. Свакако, ако армији неће сметати.

Илија Харламов,