Партнерство у духу супарништва?
Последњи месец лета и предстојећу јесен ове године могуће је назвати врелом сезоном за Северноатлантску алијансу. Ових дана почели су маневри НАТО-а, најављени као мирновни, на територији Монголије и Казахстана, у којим аучествују војници из земаља Централноазијског региона. Планирани су маневри и у Скандинавији и земаљама Балтика и Пољској. Сви маневри су плански, али руски експерти не могу да не обрате пажњу на неке нијансе које изазивају недоумицу.
Према саопштењима медија, маневри у Монголији под претенциозним називом У трагању за Каном-2013, који потпуно одговара стилу америчких штабова, организовала је монголска војна команда заједно са командом Тихоокеанске флоте САД. У њих је укључено преко 1000 војника из Монголије и САД, низа европских земаља чланица НАТО-а, као и из Индије, Јапана, Јужне Кореје, Вијетнама, Индонезије и Мјанмара. Први пут у маневрима учествују мировњаци из Таџикистана. Како истичу војни аналитичари, у датом случају природно се дотичу одбрамбени интереси Русије и Кине, на чијим границама се дешава привремена концентрација међународних војних снага. Ипак овим земаљама није било понуђено да учествују у мировним маневрима. Руски и кинески представници су били позвани на маневре у Монголији само као посматрачи.
И ових дана био је означен старт заједничких маневара са Казахстаном, на полигону у близини кинеске границе. Њихов назив такође није лишен политичке обојености – Степски орао 2013. Овог пута највећим суседима у региону – Русији и Кини, није било понуђено чак ни да присуствују у својству посматрача. Између осталог, индикативна је не само дата нијанса. Експерти подсећају да Казахстан, Киргизија и Таџикистан који учествују маневрима јесту чланови Организације уговора о колективној безбедности која делује у оквиру ЗНД. Сарадњу са том организацијом алијанса упорно избегава, али сматра да је сасвим нормално истргнути из ње поједине чланове.
Између осталог, колеткивна дејства на регулисању могућих локалних конфликата, што је главни садржај НАТО маневара у Казахстану, већ су увежбавана у току мировних маневара ОУКБ Непоколебиво братство 2012. године. Слични маневри ће протећи у октобру ове године у Чељабинској области. Зашто да се два пута ради једно исто, питају се експерти. Али ако ј епоштовање норми суседских правила пристојности од стране учесника НАТО програма Партнерство за мир лична ствар, циљ маневара Steadfast Jazz које је најавила алијанса у земљама Балтика и Пољској у новембру 2013. године изазива код представника руководства руског војног ресора поређење са временом хладног рата. У току тих маневара треба да се увежбавају дејства обијања потенцијалне агресије против Пољске. Питање чије агресије не захтева одговор.
Неки аналитичари почели су да говоре ових дана о знацима јачања супарништва атлантског војног блока са руским партнерима.
А експерт за питања безбедности из немачког Фонда за науку и политику Маргарета Клајн не види у целини опасности за партнерство НАТО-а и Русије, мада проблеми остају.
- Постоји читав низ области где сарадња протиче нормално – рекла је госпођа Клајн у разговору за Глас Русије. Али у првом реду треба реализовати партнерство по питањима која су за обе стране од првостепеног војно-политичког значаја. И Русију, наравно, треба активније укључивати у дискусију о будућој структири безбедности у свету, у решавање оштих задатака у оквиру заједничких споразума.
Ипак да ли може партнерство да се слаже са супарништвом? Вероватно може ако партнери имају заједнички циљ. А ако немају?
Олег Севергин,
