БукКросинг: прочитао – предај другоме!
Књиге треба да се читају, а не да стоје на полицама! – таква је девиза активиста "буккросинга", који желе да претворе свет у глобалну библиотеку.
Буккросинг или кружење књига било је смишљено 2001. на иницијативу стручњака за интернет-технологије, Американца Рона Хорнбекера. Он је први одлучио да остави 20 књига у холу хотела са белешкама, инициравши размену књига. Већ за пола године у покрету је учествовало 300 људи који су остављали прочитане књиге на разним местима, како би свако ко жели могао да их нађе и прочита, а затим да преда даље, пуштајући на тај начин књигу на слободу. Из САД покрет је прешао у Европу, где је био топло дочекан прво у Италији, затим у Француској, затим се порширио по читавој Европи, све до Финске. У датом тренутку више није једноставно израчунати тачан број људи који су укључени у размену књига по читавом свету: у систему размене књига регистровано је преко 11.000.00 учесника и 9 милиона књига.
Забава је брзо постала масовна и модерна, а економска криза, високе цене књига допринеле су њеном распростирању. Како се дешава процес размене књига? Треба узети књигу, снабдети је белешком отприлике следећег садржаја: Ова књига је део светске библиотеке! У многим земаља људи ослобађају књиге од заробљеништва на прашњавим полицама и деле омиљена дела са другима, остављајући их на видном месту. Можете да поделите своју радост од сусрета са овом књигом са њеним бившим власником. Треба изаћи на сајт www.bookcrossing.ru, затим оставити књигу на унапред смишљеном месту а затим се регистровати на сајту, дати јој број. Или напротив: прво регистровати књигу на сајту, указати место где ћете је оставити, а затим оставити.
Многи се питају зашто је то потребно? Све је једноставно: књиге се ослобађају стајања на полици и постају читане, а уз помоћ сајта увек може да се прати премештање књиге: бивши власник добија мејлом обавештење о томе да је књига пронађена. Тачније промет књига је уређен. Други циљ регистрације књиге је претварање света у огромну библиотеку. Међународни сајт www.bookcrossing.com региструје књиге на разним језицима из разних земаља. За буккросере вести о остављеним књигама су велика радост, оне личе на поруке у боцама, јер човек који нађе књигу може да буде на другом крају света.
Кросери имају и своју лексику. Најраспростањенији термини су пуштене књиге, тачније књиге остављене на слободи, нађене књиге и безбедна полица. Безбедна полица је место где може да се остави књига и нађе, по правилу такве полице постоје у библиотекама, кафићима, књижарама, универзитетима. Али књига може да се остави на улици, на клупама, у парковима, у метроу, у аутобусу, главно је да се опреми одговарајућим налепницама.
Најчешће људи остављају класику и савремену књижевност, како домаћу, тако и страну, често се срећу фантастика и кримићи. Прави буккросери су несебични: није им жао да остављају добре књиге, главно правило је: кад прочиташ подели са другима!
Земља у којој је највише буккросера је Италија. Овде у промету књига, или како га називају Италијани PassaLibro учествује на хиљаде читалаца. У Фиренци локалне власти чак праве поклоне покрету, пуштајући на слободу нова издања из књижара. На пример, прошле године покрет је добио 4000 књига.
Власници књижара у Европи активно подржавају кросере: нико не мисли да ће од бесплатног ширења пасти број продатих књига, управо супротно. Многи издавачи и трговци сматрају да модерни покрет доприноси увећању броја љубитеља књига.
У Русији масовни буккросинг "Лети и читај" појавио се на међународном аеродрому у Сочију. У путничкој зони су постављене полице за књиге и часописе. Међу њима је и домаћа класика и савремена страна књижевнсот, и научне књиге, и монографије, чак књиге за децу, са репродукцијама познатих уметника. Све књиге могу да се узму привремено или размене, остављајући на полицама већ прочитане.
Књиге су као птице, Пуштајући књигу на слободу, ти поклањаш живот!, тврде кросери.
Ана Фјодорова,
