Нереди у Египту прете објектима културе
Жртве нереда у Еигпту постају не само људи, већ и културне вредности. После таласа немира који је протутњао земљом, власти су објавиле у земљи ванредно стање. А у неким регионима је био уведен и полицијски час. Мада САД и руководство ЕУ препоручили су да се што пре укине овај режим, дата мера не делује претерано. Посебно ако се узме у обзир да немири прете објектима Светског историјског наслеђа, које се чува у музејима Египта.
Да подсетимо, 2011. године, када је арапско пролеће тек започело, учесници погрома су заузели Каирски музеј, опљачкали део колекције и уништили две мумије. Сада ситуација само што се није поновила: искористивши збрку која је владала унаоколо, лопови су покушали да продру у Национални музеј у Александрији. На крају је влада Египта наредила да се затворе сви музеји у земљи и места археолошких ископавања. Ситуацију коментарише руководилац Санкт-Петербуршког центра за проучавање савременог Блиског Истока Гумер Исајев.
- Знамо да је Египат један од центара истраживања древног света. И без обзира на то што се прилично важни експонати налазе ван граница Египта – у Великој Британији, Немачкој, несумњиво египатске колекције сматрају се једним од најбогатијих у свету. И како је то већ било на Блиском Истоку, у време озбиљних потреса музеји су били пљачкани. То је било и у Ираку, када су после пада режима Садама Хусеина музеји били опљачкани. И проблем чак није у томе што су то чинили разбојници, већ у томе што там има професионалаца који се баве крађом вредности и њиховом препродајом. И на Блиском Истоку тај бизнис је прилично развијен.
Треба додати да као и 2011. године, жртва нереда умало није постала Александријска бибилиотека. Неколико стотина припадника Муслиманске браће покушало је да је заузме на јуриш, мада одабациле су их снаге полиције.
Нехотични учесници конфликта Мурсијевих присталица и нових власти постали су египатски хришћани. Њихове цркве постале су објекти напада од стране исламиста. Када су се нереди из Каира пребацили у друге градове, најмање 7 хришћанских цркава је било гађано запаљивим боцама. Ако ситуација у земљи не буде хитно нормализована, у Египту могу да започну прави погроми на религиозној основи, сматра арабиста Константин Капитонов.
- Ако ствар дође до озбиљних сукоба, не знам да ли ће хришћани уништавати муслиманске вреднсоти. Вероватно ће бранити своје. Али не сумњам у то да ће египатски муслимани почети да уништавају хришћанске вредности.
Дешавања у Египту наводе власти других држава да се брину за своје грађане који се налазе у тој земљи. Тако су министарства иностраних послова Белгије и Летоније препоручила сународницима да одустану од пута у Египат. На сличан начин је поступило и руско МИП. Немири су дотакли популарни међу руским туристима град Хургаду. Тамо је једна особа погинула, а 14 рањено. Смањење туристичког прилива ће имати за Египат крајње жалосне последице, уверен је Гумер Исајев.
- Египатска економија се држала на три ослонца. То је у првом реду туризам, затим приходи од Суецког канала и као треће новац који су кући доносили грађани који раде у иностранству, првенствено у земљама Перијског залива. Египатски туризам нису само хотели и инфраструктура. То су још и десетине и стотине хиљада људи који раде у тој сфери директно. То су они који производе разне туристичке продукте, сувенире, осигуравају безбедност, раде у хотелима. То је оно што доноси приход, оно што доноси валту. То је кључна компонента египатске економије.
Ситуација у Египту је усијана до крајњих граница пошто је полиција растерала два опозициона кампа у Каиру. Ова операција се претворила у праву борбу. Према саопштењима очевидаца обе стране су примењивале ватрено оружје. Убрзо су се немири пребацили на друге градове. На крају по званичним подацима погинуло је 526 особа, међу којима 43 сарадника полиције. Према подацима Муслиманске браће, убијених је преко две хиљаде, а рањених више од 10 хиљада људи.
