Изложба о руском генералу који је одабрао Србију за вечну отаџбину

16-08-2013 02:33:37 | | Глас Русије, фото: ru.wikipedia.org/ vostok.rs |


У просторијама Руског центра за науку и културу у Републици Србији, који је познатији под једноставним називом Руски дом, а налази се у центру Београда, данас се кроз изложбу књига и докумената евоцирају успомене и сећања на последњег главнокомандујућег Руске царске армије, Петра Врангела, поводом 135. годишњице његовог рођења.

Иначе, чувени генерал, инжењер и барон Врангел, и за време живота био је везан за Србију, с обзиром да је провео више година у Сремским Карловцима, а поготово се у смрти трајно везао за Србију, јер је сахрањен по својој изричитој жељи у Београду, и то у Ташмајданском парку, у руској цркви Свете Тројице, која се налази непосредно поред београдске цркве Светог Марка.

Подсетимо због чега је овај војсковођа био толико познат и какав му је био животни пут. Дакле, Петар Николајевич Врангел је, иако далеким пореклом из старе немачке племићке породице, био велики руски патриота и учесник Руско-јапанског и Првог светског рата, у којима се истакао великом храброшћу, због чега је био добитник многих одликовања. Међутим, легендарним га је учинила тек његова улога у грађанском рату између такозваних Црвених и Белих, односно између бољшевика и монархиста, када је у чину генерала командовао белим снагама, то јест присталицама руског цара, а поготово када је већ пред крај грађанског рата у априлу 1920. године стао на чело царских Оружаних снага југа Русије.

Исто тако, веома је занимљива и његова улога после изгубљеног грађанског рата. Ради се о томе да је генерал Врангел након победе бољшевика, помогао масовну евакуацију поражених монархиста, а затим и организовао њихов избеглички живот. То су били пре свега војници поражене војске, али и цивили и њихове породице. У периоду од 1919. до 1925. године само у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно потоњу Југославију, стигло их је приближно 50.000, а сам Врангел је као незванични лидер свих избеглица из царске Русије, провеониз година од 1922. до 1926. у Сремским Карловцима, где је написао мемоаре о грађанском рату. После тога је кратко време живео у Бриселу где је умро, али по сопственој жељи је пренет у Београд, где је 1929.г. сахрањен уз војне почасти у руском храму Свете Тројице у Ташмајданском парку.

А у Сремским Карловцима, на месту где му се налазио штаб, уз благослов Патријарха московског, Руси и Срби су му 2007. године заједнички подигли споменик, и то први који је икада подигнут, не само у Србији, већ и у свету, а том догађају су присуствовали и званичници две државе.

Приликом откривања Врангелове бисте, речено је да то представља изузетно важан корак ка помирењу свих Руса, на које је позвао и председник Путин, после дугих година трагичне руске историје. Тада се могла чути и идеја да се у згради у којој је Врангел становао за време боравка у Сремским Карловцима - направи музеј руске емиграције.

Као закључак, може се рећи да нема сумње да је Црни барон, како је гласио популарни надимак Врангела због изгледа његове козачке униформе, био интригантна личност и за време свог бурног живота, а такође и након смрти, све до данашњих дана. Управо на то подсећа ова новоотворена изложба у београдском Руском дому, да би се и данашње генерације могле упознати са ликом и делом човека који је оставио трага не само у руској историји, него и у историји Србије, коју је Петар Врангел лично одабрао за своју вечну отаџбину.

Ратко Паић,