Сеул и Пјонгјанг ревитализују Каесонг

18-08-2013 06:48:13 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Уочи Дана ослобођења, главног националног празника корејских држава, представници Северне и Јужне Кореје постигли су споразум о судбини индустријске зоне Каесонг, највећег од два заједничка економска пројекта корејских држава.

Активност индустријске зоне Каесонг једнострано је сторнирала почетком априла севернокорејска страна. Тада су севернокорејски радници били повучени са простора зоне. Прецизније, 9. априла они нису изашли на посао.

Сада се може говорити да је ова одлука била део кампање психолошког притиска, који је предузела у пролеће ове године севернокорејска страна. Званичници Пјонгјанга у то време су уверавали светску јавност да ће оружани сукоб на Корејском полуострву букнути најближих дана. Такође су обећали, да ће у случају сукоба ове врсте, севернокорејске ракете сатрти са лица земље низ америчких и јапанских градова. Одлука о затварању индустријске зоне Каесонг, која је успешно опстала током више претходних политичких криза, највероватније је требала да демонстрира да се овог пута ситуација мора прихватити максимално озбиљно. Уосталом већ у званичним изјавама поводом затварања зоне, постојали су неки наговештаји о њеном отварању у ближем времену. Наравно, уколико се јужнокорејска страна буде понашала тако, како то захтева севернокорејска страна.

Највероватније Пјонгјанг је сматрао да се зона Каесонга може лако отворити одмах након планског прекида кампање политичког и психолошког притиска, односно након 15. априла ове године. Међутим понашање јужнокорејске стране овог пута није било у складу са очекивањима Пјонгјанга. Сеул је донео одлуку о повлачењу особља са простора индустријске зоне. Цео простор је остао празан. Постало је јасно, да његово активирање није само пуки радни поступак, него су за то потребни преговори.

Ови преговори су се одвијали веома тешко, и током задњих пар месеци појавиле су се сумње, - да ли је затварање зоне имало само симболичан карактер. На крају крајева Зона има озбиљне противнике и на Северу и на Југу, и њихов отпор је теоретски могао да стави под питање цео пројекат.

На крају све је решено на најбољи начин. Споразум, који је постигнут 14. августа, предвиђа обнављање рада индустријске зоне у најскорије време. Међутим нови услови за Север су мање повољни него раније. Између осталог, стране су преузеле обавезу, да се ни у којим околностима не може једнострано зауставити рад индустријске зоне.

Свима је јасно, да се у међукорејским односима обавезама, које су дате на речима, не може веровати. Зато посебан значај има околност, да је од сада, индустријска зона постала међународна. Тамо се морају појавити иностране компаније. На нивоу званичне терминологије то се објашњава тежњом према проширењу зоне. Међутим очигледно да је стварни значај ове мере сасвим другачији. Сада ће, у случају једностраног затварања индустријске зоне, страна, која је донела такву одлуку морати да се објашњава не само са фирмама „друге Кореје“, него и компанијама трећих земаља. Разумљиво је, да ће ове компаније моћи да утичу на своје владе, и као резултат, поновно затварање зоне донеће доста штетних последица оној страни, која донесе такву одлуку.

На тај начин све се враћа на своје место. У целини се може рећи да је изгубио Север. Одлука, коју је донео у вези затварања индустријске зоне није донела значајнијих политичких поена, а услови, на којима ће се сада обновити активност зоне, мање су исплативи за Пјонгјанг. Може се очекивати, да ће након догађаја протеклих месеци, многи јужнокорејски бизнисмени једноставно оглушити обећања Сеула о дотацијама и гаранцијама, и заузеће став да је једноставније радити са Вијетнамцима или Кинезима. Као резултат тога смањиће се и димензије зоне и добит севернокорејске стране.

Уостало нема потребе тражити у овој ситуацији победника или губитника. Индустријска зона Каесонг је потребна свима. За Југ – његова активност означава релативно стабилне односе са немирним северним суседом, а за Север – индустријска зона је извор прихода за владу, и за 50-так хиљада радника, који су запослени у фабрикама, које су тамо лоциране. Све у свему, на добитку су сви.

Андрј Лањков,