Одустајање од протекционизма немогуће
Тема протекционизма у трговини ће бити једна од кључних на самиту лидера Г-20 који ће протећи 5.и 6. септембра у Санкт-Петербургу. ово је изјавила начелник експертске управе председника Русије Ксенија Јудајева. Експерти одобравају такав дневни ред самита, мада сумњају у ефикасност било каквих одлука.
2013. године истче рок два уговора о забрани протекционизма у трговини: одлуке лидера Г-20, усвојене 2010. године у Торонту и одлуке самита АТЕС 2010. године у Иокогами. Не чуди што лидери Г-20 желе да размотре шта да раде даље, истакао је главни економиста инвестиционе компаније Тројка Дијалог Јевгениј Гавриленков.
- Лидери су се договорили да не премашују трговинске баријере, да не уводе нова ограничења и специјалне мере за стимулисање сопственог извоза различитим методама. То је било у актуном постркизном периоду и била је донета одлука да се поштује споразум до краја 2013. године. Сада се он завршава и као што видимо, кризне појаве у економији за сада нису нестале, многе земље и даље не показују економски напредак. И сасвим природно појављује се жеља да се настави ова линија.
Класични праволинијски протекционизам попут континенталне блокаде Енглеске за време Наполеонових ратова или Бостноског испијања чаја, када су амерички колонисти устали против енглеског протекционизма у трговини чајем, одавно је ствар прошлости. Део историје постају и тарифни ратови, на пример аутомобилска конфронтација Кине и САД, које су помоћу царинских такси браниле своја тржишта од конкуренције. Сада су методи много финији, а реторика вештија. На самиту Г-20 све земље ће највероватније изјавити да подржавају забрану протекционизма, а затим ће наћи начине да их заобиђу, предвиђа заменик директора Центра за међународна истраживања Московске школе бизниса Викторија Перска. По њеном мишљењу, ништа друго не преостаје. Протекционизам захтева и савремена посткризна економија, а јавно одустајање од ње – дипломатија:
- Развија се национални реални сектор, национална реална производња, а сегмент услуга пада. И оне земље које схватају неопходност избалансиране и структурне нациоанлне економије, оне ће стварати мере помоћи националном произвођачу. Овде није обавезно уводити царинске таксе, овде може да се искористи систем техничких стандарда, и самим тим да се постави услов да сви потенцијални извозници треба да одговарају том нивоу.
Мада земље одавно користе ове методе да заштите своје тржиште од конкурентног увоза. То не раде увек тако да личи на истину, подсетио је водећи научни сарадник Института за трговинску политику НИУ ВШЕ Алексеј Портански.
- Протекционистичка мера се појавила чак унутар ЕУ, тачније Царинског савеза, чега у принципу не треба да буде. Али то се десило. Француска је забранила увоз неких нових модела мерцедеса из Немачке. Она је нашла формални изговор: тобоже Немци не користе реагент за аутомобилску климу која је допуштена од стране Европске комисије. И под тим изговором су забранили увоз партије мерцедеса у земљу.
Други примери савремених трговинских конфронтација: патентни спорови између компанија Епл и Самсунг, због којих у САД може да престане продаја неких јужнокорејских смартфона и таблета. Или конфликт Кине и ЕУ који може да буде узрок нестанка са европских тржитша јефтиних соларних батерија, а из кинеских продавница француских и италијанских вина. Очигледно да губитници у свим трговинским ратовима постају само купци, додају експерти. КОмпаније које немају могућности да извозе робу у поједине земље трпе губитке у краткорочној перспективи, али на крају налазе друга тржишта. А купци се лишавају слободе избора.
Анастасија Першкина, Татјана Волик,
