Г-20: државни дуг смањивати не сме се увећавати
Питање државних дугова остаје једно од најактуелнијих, изазива акутна неслагања међу земљама лидерима Г-20 и биће једно од главних на наредном сасанку Велике двадесеторице који ће протећи 5. и 6. септембра 2013. у Санкт-Петербургу.
Већ по трећи пут европљани покрећу програм антиркизне помоћи Грчкој. Мада Грчка је упечатљиви, али не једини пример вечитих дужника. Од 1940. године САД су подизале дужнички праг скоро сто пута, и 2011. године њихов дуг је премашио сто одсто унутрашњег бруто производа. Само за време Обаминог мандата праг је подизан већ шест пута, једном речи, претходни председници нису прибегавали тој мери више од 10 пута, изузев Регана који је за 7 година увећавао дужнички праг 18 пута.
Ипак првог марта текуће године Обама је решио да прибегне другом начину изласка из кризе – штедњи. Његовом одлуком до 2021. године Америка ће морати да уштеди 1,2 трилиона долара, од њих 85 милијарди до краја ове године, на учитељима, војницима, инвалидима, полицајцима и бизнисменима. При томе Американци вешто користе финансијске проблеме у својим интересима. Неопходност штедње је постала један од аргумената да се повуку трупе из Авганистана и Ирака и да се одбије спонзорисање Мурсија, истичу стручњаци.
Штедети а не надувавати буџет зајмовима, стално позива и Немачка и низ других земаља. Али програме штедње који често личе на шок терапију, дужници дочекују крајње негативно. Зато Европа по навици припрема Грчкој нови кредит од преко 50 милијарди евра, и решава да пружи земљи још више времена за његову исплату.
Док у Русији државни дуг износи нешто више од 10% унутрашњег бруто производа, у самој Немачкој и земаљама као што су Француска и Велика Британија већ износи око 90%. Али то се не може поредити са Јапаном, где задужености износи 200%.
Аутор књиге Узроци дужничких криза, доцент катедре за економију Универзитета у Мастрихту Томас Цизмер у ексклузивном интервјуу за Глас Русије истакао је да се политичари никада нису озбиљно односили према тој теми.
- Мислим да су прошлог пута политичари дали превише непромишљених обећања. Они желе да реше проблем брзо, али тако не може. Прво треба изаћи на крај са дефицитом буџета или продати државну својину, како би се добијени новац искористио за смањивање државног дуга.
Сада, истина, политичари више неће непромишљено потписивати захтеве који им се подносе. У оквиру самита Г-20 земљама ће бити понуђено да утврђују сопствене циљне оријентире за исплату дугова.
Могуће захваљујући томе, као и успостављању јединствене границе смањења дуга на нивоу од 90% унутрашњег бруто производа, о чему ће се такође говорити на самиту, земље не само да могу да збаце бреме неиспуњених обећања, већ и да одговорније приђу ревидирању својих економских стратегија.
Кира Лилињина, Анастасија Лебедева,
