Русија има своје чудовиште Неси?

25-08-2013 11:27:36 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Наравно да у Русији постоји свој аналог чудовишта из Лох Неса, и то не само једно. Земља има пуно дубоких и загонетних језера, у којима обитавају тајанствена реликтна чудовишта. Али данас ћемо причати о правом ђаволу из језера Лабинкир, који већ неколико векова не да мира локалном становништву.

Дуго времена се криптолози целог света интересују овим мистериозним створењем. Научници су имали прилике да детаљно истраже језеро Лох Нес, и да дођу до убеђења, да се чудовиште Неси или изузетно добро крије, или, колико год то било тужно да признамо – не постоји. Док је језеро Лабинкир готово неистражено, тако да постоје велике шансе да се тамо открије руски брат Неси.

Језеро Лабинкир налази се у Ојмјаконском рејону на истоку Јакутије. Пут до њега уопште није једноставан. Најближе насељено место, Томтор, налази се на удаљености 150 километара. Треба узети у обзир и сурове климатске услове које владају већим делом године у овим местима, и да тамо нема нормалних путева, и онда ће бити јасније, како то да научници до данас нису довољно испитали дубине Лабинкирског језера и нешто сазнали о његовом тајанственом створењу.

Тимур Иванцев, оснивач „Клуба неустрашивих путника“ изнео је „Гласу Русије“ податке, којима располаже о лабинкирском ђаволу.

- Локално становништво сматра да у језеру од давнина живи прастаро и веома опасно створење, изузетно крволочно. Управо због тога су га назвали ђаво. Прича се да је доста позамашне величине, мрке боје, са широко размакнутим очима на огромној глави. Претежно се храни штукама и другом рибом из језера, међутим ђаво може да одвуче у воду и пса, и јелена, па чак и човека. Има доста прича-гласина, да су кривицом ђавола нестајали људи, али мислим да су то ипак локалне бајке, предвиђене да привуку туристе.

Легенде о лабинкирском ђаволу круже одавно, али прве информације у штампи су се појавиле тек 1958. године, када је лист „Омладина Јакутије“ покренуо питање о обитавању у језеру „необичне животиње“. Лабинкирски ђаво је постао широко познат 1960. године, када је биолог Игор Акимушкин, у најстаријем путописно-природњачком националном часопису „Вокруг света“ објавио веома занимљив чланак. Годину дана касније допунио је свој материјал фрагментима дневника геолога Виктора Твердохлебова. Научник је био убеђен, да је својим очима видео лабинкирског ђавола, истина не у језеру Лабинкир, него у суседном језеру Ворота. Он је написао.

- Изнад површине воде једва се уздимао тамно сиви овални део тела. На тамно сивој позадини читко су се издвајала две симетричне светле флеке, које су личиле на очи животиње, а из тела је штрчало нешто налик на штап... можда пераје. Или можда харпун, неког несретног ловца. Видели смо мањи део животиње, али се под водом назирало огромно, масивно тело. <…> Пред нама је била звер, нема сумње једна од најјачих звери у свету, нека неукротива, немилосрдна, нека осмишљена свирепост се осећала у сваком његовом покрету, у целом његовом облику. Стотинак метара од обале животиња је застала. Одједном је почела да удара по води, узбркала је површину таласима, није било јасно шта се дешава. Након неких минут времена животиња је заронила и нестала. Тек сам се тада сетио фотоапарата. <…> Нема сумње: ми смо видели „ђавола“, легендарно чудовиште ових крајева.

Почетком ове године часопис „Вокруг Света“ подигао је своје архиве и опремио експедицију на језеро Лабинкир, у нади да ће се наћи траг легендарног чудовишта. Упркос екстремним временским условима, екипа је успела да изведе неколико роњења, али лабинкирски ђаво није био примећен. Криптолози не изражавају забринутост, они сматрају да као и Неси, чудовиште језера Лабинкир једноставно уме добро да се крије.

Аљона Ракитина,