Ред у ЕУ се скраћује?
Једна од најакутнијих тема за политичаре и експерте јединствене Европе ових дана била је одлука владе Исланда да прекине преговоре о ступању у ЕУ. Уставни савет Исланда је препоручио влади да распусти космисију за преговоре са ЕУ која је деловала до сада и обуставио процедуру ступања. Коначна одлука, истина, није донета. Али многи аналитичари се слажу у томе да ће исландски кандидат ипак напустити своје место у реду за чланство у главни клуб држава Европе.
У априлу ове године на парламентарним изборима у земљи победили су евроскептици. Сада, по саопштењима медија, у влади споре да ли треба званично опозвати пријаву за ступање у ЕУ и треба ли спроводити референдум тим поводом. По речима премијера, такав плебисцит ће бити заказан ускоро.
У читавом том контексту уље на ватру је долио такозвани „рат скуша“ који се разбуктао између Брисела и Рејкјавика. Због загревања океана рибе последњих година одлазе на север, према обалама Исланда и Фарских острва. То иде на руку локалним рибарима, чији су поморске „бербе“ порасле неколико пута. Брисел је увео против Фарских острва санкције, забранивши да се на територију ЕУ увози харинга која је тамо уловљена и припретио да ће учинити исто за исланску скушу.
Шеф одељења за европске интеграције Московског института за међународне односе Николај Кавешников напомиње да рибни рат није новост. При томе он није склон драматизацији ситауције око одлуке Рејкјавика.
- Одлука Исланда да обустави ступање у ЕУ највероватније је симптом оног стања нестабилности које постоји у ЕУ. Али не више него симптом, зато што су главни узроци управо унутрашњи исландски. Исланд никада није био велики присталица европске интеграције. И оне тешкоће на преговорима са ЕУ које су биле прогнозиране, пре свега риболовна зона, никуда нису нестале. Тако да не бих рекао да ће обуставу преговора са Исландом да искористе евроскептици. То је прилично изолован догађај, који мало утиче на политички распоред унутар ЕУ.
Аутор програма у немачком Центру Алфреда фон Пенхајма за проблеме будућности Европе Јулијан Раполд види у одлуци Рејкјавика, посебно у контексту пријема Хрватске, лош знак за ЕУ, али такође не сматра догађај некаквом окретницом.
- Не мислим да ће одлука Исланда имати одлучујући значај. Наравно, она може да се интерпретира тако да европски модел губи своју привлачност. Али у основи својој становништво Европе је заузето сада у првом реду превладавањем последица кризе. Тако да тешко да кораци исланских власти могу да ојачају антиевропска расположења.
У сваком случају, чињеница остаје чињеница: ред у ЕУ је постао мањи. Да ли је то добро или лоше, питање остаје отворено.
Олег Севергин,
