Скандал на медени месец
У августу се завршава и први месец боравка Хрватске у ЕУ. Коментатори су га већ назвали „меденим“ – по аналогији са истим таквим периодом у животу младенаца. Између осталог у меду среће од боравка земље у ЕУ пронађена је, према пословици, прилично велика и горка кашика жучи.
Још пре ступања Хрватске у ЕУ на захтев Берлина био је издат еврпски налог за хапшење бившег официра југословенских специјалних служби Јосипа Перковића који борави у овој земљи. Он се сумњичи за убиство дисидента Степана Ђурековића на територији Немачке, извршено раније. Али буквално три дана пре стицања чланства у ЕУ, Хрватска је именила своје национално законодавство, захваљујући чему је од судског гоњења био заштићен низ високих посленика који су учествовали у војним дејствима у бившој Југославији.
На тој основи између руководства европског клуба и његовог сада већ равноправног члана разбуктао се прави политички скандал. Према саопштењима хрватских медија, Европска комисија је ставила до знања да у случају упорности Загреба против њега могу да буду предузете надлежне мере. Између осталог може бити речи о обустави процеса придруживања земље Шенгенској зони или о замрзавању финансијске помоћи.
На последњу меру Брисел истина тешко да ће се решити, сматрају експерти. Тамо не намеравају да остављају ситуацију без контроле. Ради се о томе што Хрватска која је постала 28. члан јединствене Европе већ сада је проглашена од стране низа експерата новом главобољом ЕУ. Стуапње хрватске у ЕУ донело је земљи више сумње него сигурности у будућност, долази до закључка лист Геополитика који излази у Литванији. Литванија је од 1. јула постала за наредих шест месеци председавајући ЕУ.
Према подацима издања, ниво незапослености у Хрватској достиже данас 21%, а по неким прорачунима до 2016. године државни дуг може да премаши границу допустиву Мастрихтским критеријумима – то је 60% унутрашњег бруто производа. И како су саопштили последњих дана медији, међународна рејтинг агенција Стандард енд Пурс је смањила прогнозу за земљу са стабилне на негативну. Наведене цифре показују, резимира поменута Геополитика, да је Хрватска попунила списак кризних чланова ЕУ. Да ли је вредело то придруживање јединственој Европи? – пита се водеће издање земље-председавајућег ЕУ.
И заиста да ли је вредело? Мишљења о томе међу политичарима и екпсертима су разна, као и поводом самог процеса проширења ЕУ. Шеф одељења за земље и регионе Института за Европу Владислав Белов, на пример, једнозначан је.
- Примајући нове земље које се налазе не у најбољем економском и социјалном положају, ако се има у виду на пример Хрватска, лидери ЕУ своју сложену конструкцију не обогаћују, већ доводе пред нове изазове. Проширење ове конструкције ствара и проблеме у преговарачком процесу, између осталог са Русијом, која не поставља себи за циљ ступање у ЕУ. Зато не видим основе да се увећа број чланова. Има довољно других механизама сарадње, на пример придружено чланство. То би био исправни пут.
У једном радијском интервјуу државни министар у немачком МИП Михаел Линк је признао да је раније поводом земаља новајлија ЕУ имала претеране илузије. Сада су, по његовим речима, то узели у обзир.
- Ми смо извукли поуке из прошлости. И отворено можемо да изјавимо да ступање у ЕУ,а и после тога земља неће достићи идеал, јесте само стимуланс за даље реформе.
Могуће да су грешке узете у обзир. Али питања остају. Управо је процес ступања обуставио Исланд. У Норвешкој, према резултатима анкетирања објављеним ових дана, 70% грађана се изјаснило притив уласка земље у ЕУ. Мноштво проблема остаје код балканских земаља које стоје у реду. А да ли је потребан овај ред?
Олег Севергин,
