Победе и грешке генерала Брусилова
31. августа се навршило 160 година рођења генерала од коњице Алексеја Брусилова. Он је постао познат у време Првог светског рата. Руска је армија на Југо-Западном фронту, којим је командовао генерал, лети 1916. године нанела разорни ударац Аустро-Угарској. Ту офанзиву историчари сматрају истакнутом, али зову различито: једни Брусиловским, други Луцким продором.
Као млад официр се Алексеј Брусилов истакао у Руско-турском рату 1877.-78. године на Кавказу. Он је добио три борна ордена и звање штабс-ротмистра. Када се вратио у Петербург, он се уписао у официрску коњичку школу. 25 година се он бавио педагошком делатношћу, затим је руководио том престижном војном школом. Он се сматрао једним од најбољих јахача и зналаца коњичких вештина. Брусилов је писао књиге о коњичком спорту. Постао је генерал. Када је имао 53 године, он је неочекивано за све био именован за команданта дивизије. После 10 година, у време Првог светског рата он је командовао армијом у Галицији, а затим Југо-Западним фронтом, који је играо важну улогу у војним акцијама савезника. 1916. године је одржана конференција представника Врховне команде Антанте у Шантиљију где је донета одлука о заједничким нападима на Немачку и Аустро-Угарску, - прича диревтор руског војно-историјског друштва Михаил Мјагков.
- Савезници - Русија, Енглеска и Француска су ускладиле своје војне акције. Према плану руске команде, лети се планирала грандиозна офанзива фронтова. Мада је приоритет био пружен Западном фронту, на саветовању Главног штаба у априлу 1916. године Брусилов је инсистирао да би његов Југо-Западни фронт први напао противника. Услед успешних акција армија Југо-Западног фронта у време продора Аустро-Угарска се нашла на рубу пораза.
Офанзива је трајала 4 месеца. Број заробљених је премашио 400 хиљада. У продору према Луцку успешно је била искоришћена нова тактика. Команданти армија су добили највиша одликовања. Међу њима су били генерали Алексеј Каледин, Петар Деникин и Владимир Безобразов. Посебна заслуга припада шефу артиљерије генералу Михаилу Ханжину. Касније су их као представнике Беле гарде брисали из совјетских уџбеника историје. Научник Руског института стратешких истраживања Петар Муљтатули сматра да су Луцки продор неправедно назвали Брусиловским.
- Велики Луцки продор је био једна од главних одлучујућих битака Првог светског рата. Он је био резултат заједничког руководства Главног штаба. Свакао, то је заслуга и самог Алексеја Брусилова, али је она била свесно веома преувеличан још 1916.-1917. године од стране либералне опозиције да би се умањила улога цара као Врховног команданта.
Брусилов је добио златно ђорђевску сабљу са дијамантима, а није постао, као што је рачунао, носилац Ђорђевског крста 2. степена. Савременици су истицали да је частољубиви генерал био увређен. У сваком случају он је активно учествовао у такозваној Фебруарској буржоаској револуцији. У мају те године је Привремена влада именовала Брусилова Врховним командантом. Међутим, либералне реформе су на фронту имале погубне последице. Почео је нагли распад армије. Брусилов је често говорио пред војницима, али га нису слушали. Ускоро је он морао да поднесе оставку. У новембру 1917. године он се равнодушно односио према борбама у Москви, али га је у његовом стану случајно погодио метак. То је била прва у његовом животу рана – у ногу. Генерал се дуго лечио, затим се добровољно придружио Црвеној Армији. Он је искрено желео да обустави братоубилачки Грађански рат. 1920. године се он обратио белогардејцима Врангеља на Криму са позивом да положе оружје. На часну реч им је генарал гарантовао живот и слободу. Многи су поверовали, те су били погубљени. Брусилов је тешко поднео тај трагичан догађај, али није одустао од службе у Црвеној армији.. 1926. године он је умро од упале плућа, када је имао 72 године.
У руској и иначе светској историји је уобичајено да битке добију назив према месту, где су се десиле. Например, Куликовска битка, битка код Ватерлоа, Берлинска офанзива. Питање како ће се у новим уџбеницима звати офанзива Руске армије лети 1916. године – Брусиловска или Луцка остаје отворено.
Михаил Аристов,
