Војни сукоб у Сирији - штета
Конфликт у Сирији траје од марта 2011. године.
Жртве и штета од војног конфликта
У конфликту је погинуло око 100 000 грађана.
Своје домове у Сирији већ је напустило више од 4,5 милиона људи.
Према подацима УН, број избеглица у друге земље достигао је 1,7 милиона људи. Највећој опасности у Сирији подвргнуте су мањине – хришћани свих конфесија и шиити.
УН су објавиле да до краја године за хуманитарну помоћ Сирији ће бити потребно више од 5 милијарди долара. Ово је највећа сума коју су УН икада тражиле.
Штета економији
Две године оружаног сукоба довеле су сиријску економију на ивицу банкротства. Штета нанета економској инфраструктури у Сирији процењује се на 15 милијарди долара (по другим изворима на 27,3 милијарде долара).
Унутрашњи бруто производ је пао више него за трећину, за 35-40%.
Незапосленост је скочила 5 пута.
Валута је обесцењена 6 пута.
Цене у земљи су скочиле за 36%.
Девизне резерве Националне банке Сирије су пале са 18 милијарди на 2 милијарде долара.
Штете од међународних санкција – 4 милијарде долара, што је довело до дефицита робе прве потребе.
Без кредита Ирана, Русије и Кине влада нема за шта да купује храну и гориво.
Три пута је смањена производња нафте и приходи од њене продаје. Устаници су захватили много нафтних бушотина, после чега је ЕУ укинула ембарго на куповину сиријске нафте.
Терористи су опљачкали око 1000 фабрика и предузећа у трговинско-индустријском центру Алепо.
Око 10 милиона Сиријаца живело је у селима, 80% њих зарађивало је за живот бавећи се пољопривредом. Скок цена у ратно доба, оштећивање пољопривредних машина и складишта, бекство фармера – на крају је род или уништен, или нема ко га да сакупи.
Културна штета
2012. године устаници су користили експлозив за минирање тврђаве Алепо.
Затворена пијаца Сук ел-Медина у Алепу је јединствени споменик, највећа затворена пијаца у свету, објекат Светског наслеђа УНЕСКА, напола уништена у паљби.
Џамија Омејадов из 706. године наше ере подвргнута је разарањима и пљачкама. Она се налази на списку Светског наслеђа УНЕСКА. На територији џамије се чувају непроцењиви историјски и религиозни споменици.
Древни споменици у граду Палмири се налазе у зони ризика од разарања и пљачке.
У тврђави Крак де Шевалије, једној од најпознатијих средњовековних цитадела, зјапе рупе.
Музеји и гробнице у Долини мртвих потпуно су опљачкане.
У граду Аламеја срушене су античке колонаде из доба Александара Великог.
Војна дејства у Халеби, чији стари део се налази међу објектима Светског наслеђа од 1986. године изазвала су забринутост руководства УНЕСКА.
Град је сачувао споменике монументалне архитектуре, који одражавају културу разних цивилизација у току миленијума. Међу њима су Хетити, Асирци, Грци, Римљани, Омејади, Ајубиди, Монголи, Мамелуци и Отомани.
У условима грађанског конфликта ванредну забринутост УНЕСКА изазива претња од пљачке и разарања објеката културног наслеђа.
