Нова влада Србије наставља политику Дачића и Вучића
Скуштина Србије одобрила је нови састав министара владе. Да подсетимо: за њега су гласала 134 посланика, 65 је иступило против, а 51 је био суздржан. Сада у влади има не 17, већ 18 министара.
Тему је специјално за Глас Русије прокоментарисао спрски политиколог Ђорђе Вукадиновић.
- Мислим да барем међу независним коментаторима готово да нема велике дилеме. А то је да цела Влада ће без обзира на значајне персоналне промене водити политику коју је водила претходна Влада Ивице Дачића и Александра Вучића. Ни досада и добро и лоше што је било у раду владе минимално је зависiло од министара који су седели у министарским фотељима, а много више од односа у врху. Рекао бих да су ове промене биле више маркетиншки мотивисане него жељом да се нешто битно промени у раду Владе. У том смислу нису они дошли са циљом да све раде много боље већ са циљом да поправе свој маркетиншки имиџ и политички имиџ Владе. То ће бити курс Еуроинтеграција, покушаће остранивање од теме Косова и у економском погледу ослањање на Западни међународни монетарни фонд и стране инвеститоре. Наравно да ће бар декларативно истицати отвореност према свим странама света, посебно у предизборним кампањама и за унутрашњу потребу ће истицати срдачне односе са Москвом и Пекингом као источним градовима. Али у основи то ће нити још више радикализован курс са обзиром на биографије кључних министара, који имају у својим биографијама врло јаку америчку или западну ноту. Истицаће се та оријентација према либералној привреди и тој економској политици која се у суштини своди на сарадњу и испуњавање захтева ММФ. То неће значити погоршање односа са традиционалним партнерима поготово када је реч о стратешким оријентацијама као што је например Јужни Ток и евентуална сарадња у још неким сферама, од економске до безбедносне.
Посебно је карактеристична изјава премијера Србије Ивице Дачића који је рекао да се већина министара никада раније није бавила политиком. Како ће то бити везано за њихов рад у министарским кабинетима?
- Мислим да ова Влада Дачића и Вучића оживљава праксу покојног премијера Зорана ЂинЂића који је такође почетком 2000-их година када је у Владу увео такође доста Срба из иностранства који су тамо направили веће или мање каријере. Вероватно неки од министара ће бити потрошени за неке непопуларне мере а да политика штета ће бити мања за те странке које су их поставиле. На пример, ако министар финансија уведе строге мере штедње онда он може да поднесе оставку и да се врати у Америку, а представници странке која га је поставила ће рећи да је то био савет човека из иностранства и да нису они одговорни. То је нека врста пропагандног маневра. Тим експертима се даје у руке „врућ кромпир“. Ако се они добро са тим снађу онда ће бити просто инкорпорирани у партијске структуре, ако прођу лоше, онда ће бити одбачени. Ја не очекујем бишта специјално. То је политика „Европа нема алтернативу“, индиректно мирење са косовском независношћу без званичног прихватања те независности, сарадња са међународним финансијским институцијама, испуњавања више или мање захтева тих институција, оштрија економска политика. А углавном то је безрезервна оријентација на Запад уз вербално истицање добрих односа са Истоком, нарочито Москвом. Не очекујем неки нарочити напредак, шта више мислим да ће се криза продубљивати. Још очекујем и заоштравање односа унутар владајуће коалиције. И онда ће практично доћи до једне политичке кризе из које је само једна страна изаћи као победник.
Утврђивање новог министарског састава владе Србије прокоментарисао је за Глас Русије србски политиколог Ђорђе Вукадиновић.
Григориј Соколов,
КАТЕГОРИЈЕ
