САД желе да извуку џек-пот од аргентинских проблема
Ових дана у току заседања у Њујорку судија Апелационог суда 2. округа САД донео је одлуку која је довела у сумњу право суверене државе Аргентине да решава како да се раскусурава са северноамеричким приватним инвеститорима.
Да се вратимо историји питања: крајем 2001. године у Аргентини се разбуктала велика финансијска криза која је довела до краха валуте. Држава је одбила прво да плати приватним кредиторима дугове у обиму од 95 милијарди америчких долара. Али 2005. године било је предложено да они који нису наплатили аргентинске дугове добију 30 центи од сваког долара који име је припадао. Са условма се сложило свега 75% кредитора, а остали су поднели тужбе, при томе власници дужничких обавеза у САД су већ добили облигације којима су ганрантоване индексације хартија од вредности у складу са растом унутрашњег бурто производа Аргентине.
Треба истаћи да су неки северноамерички хеџ-фондови покушали да одиграју на финанијским проблемима ове јужноамеричке државе, купујући у бесцење старе облигације, и тражећи затим од Аргентине исплату дугова по сто центи за сваки долар.
У годинама после кризе економија Аргентине је напредовала и показала скоро исту такву позитивну динамику као и кинеска. Без обзира на тако добре показатеље, многи аналитичари, укључујући познатог аргентинског економисту Луиса Палмеа Канеа, сматрају да економији земље и даље прети опасност новог краха. И несумњиво одлуке њујоршког суда ће само погоршати ово стање. Луис Палма Кане специјално за Глас Русије сложио се да прокоментарише ситауцију.
- Заиста, то је врло сложена тема, њени извори су у аргентинском краху 2001. године, иза којег је уследило издавање суверних државних обвезница страним инвеститорима. Отписано их је тада 65-70%. И обновљено све то 2010. године. То је довело до тога да је око 93% дуга ваћено у виду облигација, али 75 ј еостало. Њихов новчани еквивалент износи 5 милијарди долара. Управо власници аргентинских акција у вредности од 300 милиона долара су и покренули судску тужбу у САД.
У случају конфронтације САД-Аргентина очигледно се виде шпекулације северноамеричких приватних инвеститора, изјављује наш експерт, професор Високе школе економије у Москви Иван Родионов. Закономерно је питање: а да ли је имала право судска инстанца, при томе не међународне јурисдикције, да се бави финансијским проблемом суверене државе? И под условом да су страни инвеститори, између осталог из САД, већ откупили својевремено хартије од вредности? Мишљење професора Ивана Родионова.
- Сама идеја суверенитета претпоставља неприхватљивост неких ауторитета споља. Зато одлука страног суда за такву земљу као што је Аргентина не значи ништа! Постоје изузеци као што је, на пример, СБ УН и низ других организација сличног нивоа, али данас видимо да без обзира на одуство дозволе УН, САД су биле спремне да примене оружје против Сирије. У нашем случају одлука судских органа САД вероватно неће бити извршена у Аргентини.
По мишљењу професора Родионова, ове судске претензије према Аргентини сведоче о неправилном прилазу америчког суда сличним финансијским проблемима, умешаним у шпекулације. И коанчно по који пут се појављује мисао да је неопходно формирати међународни механизам праведне реструктуризације дугова.
Александар Сундишников,
