Војна интервенција у Сирији надуваће огроман нафтни мехур

12-09-2013 10:23:41 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


150 долара за барел – минимална је граница коју ће светске цене нафте вероватно превазићи уколико буде реализован војни сценарио за Сирију.

Мада је ситауција око Сирије буквално последњих сати стекла мирнији карактер, вероватноћа војног развоја догађаја и даље је висока. А то ће значити још један велики рат у региону, богатом енергетнима и инфраструктуром за њихов транспорт. И како показује геополитичко искуство, кад једном донесу неку кључну одлуку, Американци по правилу више је не ревидирају и пре или касније спроводе у дело.

У последњих 40 година у свету је било најмање 6 криза које су довеле до пада производње нафте и до скока светских цена за ову сировину. Реч је о антизападном нафтном ембаргу земаља-чланица ОПЕК-а 1973. године, исламској револуцији у Ирану 1979. године и каснијем иранско-ирачком рату 1980-88. године, рату у Персијском заливу 1990-91. године, војној операцији САД против Ирака 2003. године и рату у Либији 2011. године.

Иран је већ ставио до знања да у случају нове оружане интервенције САД у региону спреман је да затвори Ормуски мореуз. Тачније управо се овде одвија максмални део светске трговине нафтом – 22,3% према стању од маја текуће године. Како праведно указују експерти америчке EIA, Сирија је постала јабука раздора за два највећа произвођача нафте – Саудијску Арабију и Иран. Ако напад на Сирију доведе до прекида у испорукама у једној од ових земаља, утицај на нафтна тржишта ће бити врло драматичан.

Међу европским земљама највише од иранске нафте зависе Грчка и Италија – подсетио је за Глас Русије шеф катедре за европску интеграцију МГИМО МИП Русије Николај Кавешников. Међутим, Италија је већ потпуно подржала ратоборни курс САД и погледу Дамаска. Па и став Грчке, према подацима извора у Паризу и Бриселу, помера се у страну војних напада.

- За саму ЕУ ово питање је врло сложено, пре свега за неке земље међу којима су Грчка и Италија. Ове државе већи део нафте – од 20% до 25% - купују у Ирану. Није случајно чак питање нафтног ембарга против Ирана традиционално у ЕУ врло дуго разматрано и, да кажемо искрено, врло тешко. А перспектива војног конфликта у Персијском заливу је врло ризична и опасна ствар.

Руска иницијатива за предају арсенала хемијског оружја који се налази у Сирији под строгу међународну контролу створила је за све учеснике сиријске драме извесну могућност. Ипак привремени предах не значи регулисање кризе. Да ли ће међународна економија поднети ударац политичара и дипломата?

Петар Искендеров,