Нова фаза скандала око тајних затвора САД у Европи

12-09-2013 04:00:13 | | Глас Русије, фото: © Flickr.com/ Prisoner 159753 /cc-by-nc-s |


До маја 2006. већи део тајних затвора ЦИА је престао са радом. Али, Американци су оставили без одговора питања која су им упућена. Комесар Савета Европе за људска права Нил Муижниекс је поводом годишњице терористичких напада из 2001. поново скренуо пажњу европске јавности на ту сложену и осетљиву тему.

- Јасно ми је да је то питање за многе земље врло осетљиво. Кад сам почео да говорим о тој теми, често сам као одговор чуо „Не располажемо никаквим информацијама које се односе на тај предмет јер су САД тај програм реализовали на нашој територији, али ми са њима нисмо сарађивали.“ Неке земље су чак изричито одбиле да разговарају о тој теми и да се враћају на то питање. Али, у питању је владавина закона.

Експерти пак сматрају да се ради о једној широј теми. Јер, САД и њихове најближе савезнице су усвојиле понашање при коме на изазове модерног доба одговарају скоро искључиво са циничним одбијањем да поштују норме међународног права. Учесници у антитерористичком програму ЦИА морају сносити одговорност, убеђен је Европски комесар за људска права. Политиколог Александар Голц мисли да:

- Приступ администрације САД питањима о људским правима је у супротности са приступом земаља чланица ЕУ. То није нешто што се догодило данас. Нису сви свесни да САД после 11. септембра 2001. примењују ванредне законе. Што се тиче затвора као таквих, њихова појава је резултат неусаглашености закона појединих земаља са међународним законима. Да би избегле обавезу поштовања закона, специјалне службе су изабрале начин који је за њих био најједноставнији. Очигледно је да су ти људи за своје активности имали одобрење највиших власти САД. Ако се неко мора казнити за затворе, онда је то Џорџ Буш млађи и, на пример, министар одбране Рамсфелд.

Апел против кршења људских права у борби против тероризма подржали су и законодавци земаља ЕУ, европски и амерички медији, као и невладине организације за заштиту људских права из целог света. Противнике политике САД подржавају и институције Европске уније, Парламентарне Скупштине Савета Европе и Европски парламент. Учесници у антитерористичком програму ЦИА морају сносити одговорност, сматра комесар Европског Савета за људска права Нил Муижниекс.

Експерти мисле да је за све крива политичка непоштеност појединих чланица ЕУ и политика дуплих стандарда коју спроводи Вашингрон. Руководилац Центра за европске студије са ИМЕМО РАН Алексеј Кузњецов сматра да:

- Добро нам је познато да мале земље ЕУ (поготово у њеном источном делу) практично немају независну спољну политику. Сналазиле су се, током неколико деценија, најпре у совјетском блоку, а онда су почеле да граде „посебне“односе са САД. Парадоксално је да Европска унија не чини неке видљиве напоре да би се умешала у те ствари. Јер, у супротном се наводно ограничава суверенитет држава. Али те државе своју наводну самосталност користе у сврхе које нису баш племените.

Талас негодовања се разбија о зид вештачки инициране хиперзависности најслабијих земаља, у економском и политичком погледу, од Вашингтона, који неће да те државе буду заиста суверене. Све док ствари стоје овако, можемо само сањати о томе да ће доћи крај епохе двојних стандарда у међународним односима.

Сергеј Дуз,