Албанске скице: рат између севера и југа (Део 2)
Преварене штедише из јужног града Валоне, затражили су од Сали Берише да им се врати новац и казне шпекуланти, који су успели да, ионако сиромашне Албанце, преваре за 1,5 милијарди долара. Међутим, председник Бериша се уздао у њему одани парламент, војску и полицију.
Ситуација се из дана у дан погоршавала - побуна у Валони, упади у касарне, пљачкање складишта оружја и њохово разношење по целој Албанији - по градовима Саранда, Гиракастро, Тирана. Премијер Башким Фино, који је представљао опозицију, није могао да се носи са анархијом и хаосом. Гневна маса се показала јачом. Осим тога, побуњенике су предводили бивши војници, који су остали без посла доласком на власт Берише.
Сваки отети или напуштени од стране војске тенк, одмах је добијао обучену посаду. Из магацина је изнесено најмање 150.000 аутомата типа "Калашњиков", не рачунајући велики број пушака, пиштоља и граната. Код устаника се нашао велики део војног арсенала Албаније - бродови, подморнице, ракете "земља-земља", авиони. У суседној Македонији, војска се налазила у стању приправности, очекујући најгори сценарио. Грчка и Италија су прихватале странце и дипломатски кор, који су напуштали земљу, и са тешком муком уздржавале талас албанских избеглица.
Страни новинари ми нису без разлога говорили да ће нешто од отетог оружја, вероватно, ускоро завршити на Косову и у Босни. Тамо је увек била велика потражња за " Калашњиковима". Суседи су нудили велики новац, а сиромашном човеку је требао новац да прехрани своју породицу. Зато су узимали не један или два пушкомитраљеза, већ онолико колико су могли понети.
Није било смисла нагађати шта ће бити са Албанијом. Земље ЕУ и НАТО су тражиле различите варијанте помоћи. Сви су се плашили да не дође до понављања злогласних либеријских и сомалијских догађаја. Или још горе - дугог грађанског рата.
Племена на југу Албаније су се одувек сматрала образованијима у односу на људе са севера и међу њима је владао анимозитет. Опозиција и, пре свега, склоњени у страну, јужни кланови, оптужили су бившег комунисту Беришу да је спреман да од Албаније, за бедне кредите, створи највећи НАТО полигон. За 5 година на њеној територији су одржане бројне војне вежбе. Постепено, у Албанију су почели да стижу војници из Сједињених Америчких Држава, Италије, Грчке, Турске и других земаља. Изјаве Берише да они помажу у стварању националне војске, мало кога су увериле.
Драматични догађаји су показали да војници нису могли да окрену оружје против сопственог народа, већ да су стали на његову страну. Капитализација је извршена по пирамидалном принципу. Неки тврде да су Албанце преварили за 1,5 милијарди долара уз помоћ наполитанске "Коза ностре", а други - да је Бериша био жртва завере бивших комуниста, који му никада нису опростили свргавање са власти. Осим тога, локална мафија је полако улазила у државне структуре. Управо је то био критичан моменат, који Албанци нису искористили.
Константин Качалин,
( Наставиће се )
