Дан избора: жеља за новим именима
8. септембра у Русији је одржан јединствени дан гласања – избори су одржани у 80 региона, у изборним списцима је било око 50 странака.
Највеће интересовање и реаговање медија, експерата и јавности су изазвали избори у крупним регионима, где су постојали реално супротстављање и реална интригна - ко ће победити. Таквих региона је било два – Москва и Јекатеринбург. Како признају политиколози, главни конкурент вршиоца функција градоначелника Сергеја Собјанина је био кандидат са именом други круг, учешће у изборима познатог опозиционера Алексеја Наваљног, и његов резултат, били су повод за интригу. Јекатеринбург је постао један од два региона, где је победио кандидат опозиције – представник Грађанске платиформе Евгениј Ројзман, кога је недавно било тешко замислити међу политичарима.
Иначе, резултати су изврсни, између осталог и зато, што после избора није дошло до заоштравања односа између власти и друштва, каже директор Центра политичке информације Алексеј Мухин.
- Избори могу да се сматрају мање-више чисти и транспарентни, како су то хтеле федералне власти. Најзад су региони схватили жељу Кремља а да не примењују административни ресурс, треба подржавати на изборима конкурентност. Не треба сметати кандидатима, који случајно или због немарности не знају да правилно поднесу документе.
Према мишљењу експерта, сваки мање-више значајни опозиционер, који жели да реално покуша да постане кандидат (а не скандалозно напусти кампању, када је она у јеку), добио је могућност самореализације. Опозиција је забележила победу Ројзмана и друго место Наваљног. За власти је успех опозиционера потврђивање поштености, транспарентности и демократичности избора.
Иначе, неки политиколози сматрају да је демократизација обухватила само градове. На изборима гувернера безусловно су победили сви раније именовани чиновници, - истиче експерт Института напционалне стратегије Павел Свјатенков.
- Први пут је опозицији дозвољено да учествује у изборима, претендује на власт, а у случају с Ројзманом чак и победи, али то није била тенденција на овим изборима. Видимо, да изузев крупних велеградова, доминирање партије власти је било тотално. Оно се умногоме постиже на рачун примене административног ресурса.
Политичкизх партија је у изборима учествовало више него обично – неке су победиле у општинским скупштинама. Међутим, њихово учешће се своди на 1-2 мандата.
Посматрачи такође скрећу пажњу да је активност бирача на овим изборима била ниска. Што се тиче Москве, експерти кажу о политичкој апатији. Делимично је то због тога, што политизовани део Московљана, који су учествовали у уличним протестним акцијама 2011.-2012. године, или саосећали с њима, када нису добили пожељне резултате, разочарали су се у друштвени и политички живот. Сада Московљани више воле сити конформизам и пасивност. С друге стране, сам јединствени дан гласања почетком септембра неки експерти сматрају неуспелим решењем. Коментар експерта Института хуманитарно-политичких истраживања Владимира Слатинова.
- Сада је већ јасно да тај експеримент није успео, јер се изборна кампања одвија лети, људе не интересују програми кандидата и сама кампања. Почетком септембра се наставља сезона одмора у викендицама или на неким другим местима. Зато је то утицало на активност у правцу смањења. Мислим да је немогуће огромну земљу са 143 милиона становника и неколико временских појасева да утрпамо у формат једног дана у години.
Још један резултат јединствених избора је очита жеља за обнављањем политичког система. Резултати КПРФ и ЛДПР су у земљи смањени. Могуће је да је то услед акција спојлера – странака и кандидата, чији је задатак не да победе, већ смање број гласова реалних претендената. Међутим, главно је да системске странке морају да мењају имена. Бирачи су уморни од истих лица и досадне реторике, - уверен је Владимир Слатинов.
- Жеља за обнављањем је очигледна практично за све нивое власти и све нивое избора. То је било приметно и на општинском нивоу, и на нивоу градоначелника. У знатној мери су успех Наваљног, успешна промоција г-на Дегтјарева, кандидата ЛДПР за градоначелника Москве, повезани са тиме, што ти људи говоре другим језиком. Они предлажу нову политичку стилистику, која више одговара интересима напредне средње класе.
Тим пре, према речима експерта, лидери највећих системских партија су у сваком смислу ветерани руске политике. За многе бираче су они оличење превазиђене политичке епохе.
Влад Гринкевич,
КАТЕГОРИЈЕ
