Немачки експерт: Извештај УН не садржи ништа принципијелно ново
Инспектори УН су потврдили да је у предграђу Дамаска било примењено хемијско оружје. Ипак директних доказа о томе ко је за то одговоран и даље нема. Али, без обзира на то представници САД, Велике Британије и Француске већ су изјавили да постоји довољни број индиректних доказа који потврђују да одговнорност сноси управо режим Башара Асада. Русија сматра да је за сада рано изводити сличне закључке.
На крају, како су очекивали многи посматрачи, сам извештај инспектора УН не садржи ништа принципијално ново, што би могло битно да утиче на ситуацију. Водећи истраживач берлинског фонда Наука и политика, пуковник бундесвера у резерви Волфганг Рихтер за Глас Русије подвукао је важност утврђивања криваца за примену хемијског оружја и скренуо пажњу на реални дипломатски успех Русије – предлог о предаји хемијског оружја под међународну контролу.
- Већ је индикативно то што је дипломатска криза између Русије и САД очигледно за сада превладана. Ипак, не мислим да захваљујући постигнутим споразумима, спровођење војне операције је коначно скинуто са дневног реда. Американци остављају такву могућност отвореном, макар за то да надаље имају могућност да врше војни притисак на Асада и самим тим да га приморавају на одређена дејства. Док не буде реализован споразум постигнут између Русије и САД, претња ће у принципу остати.
Сада је главни проблем на који начин да се практчно испуни достигнути споразум о уништавању сиријског хемијског оружја. Пема подацима администрације САД, у Сирији се налази око 1000 тона хемијског оружја, при томе војсна дејства у земљи се настављају. Волфганг Рихтер је подвукао да за реализацију тако великог задатка треба да заиста постоји широки међународни консензус.
- Ђаво се крије у детаљима. Дипломатска одлука је добра, али њена практична реализација је врло компликована. Хтео бих само да напоменем да говирмо не само о четири или пет основих складишта хемијског оружја. Реч је можда о 40 или 50 различитих места где је хемијско оружје нецентрализовано било одвезено. То још треба утврдити. При томе важно је такође на који начин неутрални инспектори УН могу да дођу у земљу, да ли да ли има довољно одговарајући стручњака, да ли ће бити довољно времена, да ли ће бити осигурана неопходна безбедност, ко ће тада осигуравати ову безбедност. То и јесте актуални проблем. Осигруавање безбедности инспектора УН у условима грађанског рата значи да су на крају крајева неопходни споразуми о прекиду ватре. Ако чак и не опште примирје, онда бар локални споразуми о прекиду ватре на оним местима где се чува хемијско оружје и где треба да буду укључени инспектори УН. И то показује колико је сложен постављени задатак и да једнозначно за његово достизање потребни су додатни међународни споразуми – такође уз учешће држава, везаних за посебне опозиционе групације.
У међувремену преговарачки процес за регулисање ситуације око Сирије, за који је снажан импулс био дат за време самита Г-20 у Петербургу, активно се наставља. За 28. септембар је планиран састанак Генералног секретара Ун Бан Ки Муна са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом и држаним секретаром САД Џоном Керијем, где стране покушавају да се договоре о одржавању међународне конференције Женева-2.
Ирина Попова,
