САД и сиријски радикали: Пакт са познатим ђаволом

18-09-2013 08:33:15 | | Глас Русије, фото: en.wikipedia.org/ vostok.rs |


Проамерички пропагатори позабавили су се својим омиљеним послом – подкусуреним цитатима. Данас они милион пута цитирају изјаву Генералног секретара УН Бан Ки Муна о томе да постоји стопостотна увереност – у предграђу Дамска примењено је хемијско оружје. Друга омиљена тема је тобоже проналажење на једној од сумњивих ракета натпис на крилу. При томе се не саопштава да инспектори УН за сада не могу тачно да кажу која је страна применила хемијско оружје.

Тако је било пре 10 година у Ираку, када су амерички медији весело тиражирали све сумње инспектора УН о постојању хемијског оружја код Садама Хусеина. Веома тражена су била и признања ирачких одбеглих опозиционара. Зато су исти ти западни медији заћутали када је тадашњи шеф мисије УН Ханс Бликс изразио сумње у поштене намере самих Американаца. Историја се понавља: дешава се селективно цитирање – омиљени поступак оних који желе да започну рат. Да подсетимо да за ирачки рат нико није питао ни америчке политичаре, ни новинаре, ни ирачке опозиционаре који су их лагали. А зато и сада, десет година касније, према својим медијима и сиријским териористима вашингтонски политичари су врло сисходљиви. Зато је за сиријског председника Асада лествица постављена на недостижној висини. Ево какве захтеве је поставио у случају предаје хемијског оружја од стране сиријског режима државни секретар САД Џон Кери:

- Ово разоружање треба да буде право, оно треба да буде потпуно, оно треба да буде подложно провери и да улива поверење. И што је најважније треба да се спроведе брзо и на време: у време које одговара свима.

Као што видите, скуп америчких захтева према Асаду је следећи: захтева се све и одмах. А какви захтеви се постављају другој страни – радикалној исламистичкој опозицији? Шта ће бити ако ова опозиција уз америчку помоћ дође на власт? О томе на шта ће личити власт сирисјке опозиције лепо говоре неки слабо тиражирани материјали самих америчких медија. Тако Њујорк Тајмс саопштава да је сада у Сирији међу таоцима 15 грађана западних држава. Од њих 14 на територији под контролом опозиције. Једном од талаца, америчком фотографу Метјуу Шрајеру, пошло је за руком да побегне. У интервјуу листу он је рекао како су га мучили. Терористи исламисти су га тукли по петама и говорили: Сети се Гуантанама.

- Исти тај Њујорк Тајмс саопштава о постоајњу у Сирији 6000 страних терориста из Чеченије, Пакистана, Египта и западних земаља. При томе, по подацима листа, управо ови момци доминирају у опозиционом покрету захваљујући својој суровости, бојевом исуству и здружености. Када је сасвим недавно руски председник Путин оповргао изјаву Керија о одусуству Ал-Каиде у редовима сиријске опозиције, западни медији су видели у томе само увреду на Керијев рачун. Али сада је ово изјавио и члан комисије УН за људска права у Сирији и бивши шеф Хашког трибунала Карла дел Понте. Према речима ове даме, некада у име и по наруџбини Запада која је гонила покојног председника Слободана Милошевића, најмање половина актуалних терориста у Сирији су радикални исламисти. Што се тиче умерених опозиционара, Русија коју је оптуживала западна штампа, увек се залагала за дијалог са њима. О томе је недавно говорио и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, истакавши да је већина Сиријаца за дијалог. Против иступају управо исламисти које подржава Европа и САД.

Џон Кери је потврдио да ће САД радити и са оним земљама које се залажу против Женеве-2, а што је најважније са оном коалицијом коју САД и друге земље Европе и региона сматрају јединим представником сиријског народа. Радити на томе да ови људи дођу на конференцију. Али на ту конференцију треба да дођу и други опозиционари који никада нису напуштали Сирију и који су изразили своја протестна расположења из земље, а не из иностранства.

Између осталог, умерене сиријске опозиционаре и САД, и ЕУ, и монархије Персијског залива које подржавају побуњенике упорно не виде. Њима су више на души странци терористи. Мада, између осталог, не нико други до амерички политички економиста Џефри Сакс у свом недавном чланку јеретички је посумњао у исправност тог прилаза. По његовом мишљењу, ако од марта 2012. године Запад не би почео да пружа сиријским терористима подршку оружјем, а госпођа Клинтон не би условила све преговоре оставком Асада, грађански рат у Сирији би могао да се избегне.

Испада да сумње у радикалну опозицију, што значи и у захтев за интервенцијом коју тражи ова опозиција, изражавају најватренији либерали. Остаје да се надамо да чак најватреније присталице хуманитарне интервенције ова имена ће ипак натерати да се замисле.

Дмитриј Бабич,