„Арктички изазов“: ми знамо да ви знате да ми знамо
У приарктичком региону, у близини руских граница од 16. до 27. септембра се одржава заједничка вежба РВ Норвешке, Шведске, Финске, САД и Велике Британије под радним називом „Арктички изазов – 2013“.
Обука треба да покаже могућност брзог доласка снага ратног ваздухопловства САД и њихових савезника на Арктик. Осим тога, обука показује да је такозвана одбрамбена сарадња северних земаља (NORDEFCO) у ствари регионална војна организација под покровитељством САД и са згодним обликом увлачења у војни савез са САД неутралне Шведске, као и Финске.
Старе идеје
Вежба „Арктички изазов“ је највећа у Европи ове године: 10 финских F/A-18С, 10 норвешких F-16С, 22 шведска JAS-39, 30 америчких F-15, 6 британских ловаца Typhoon, два америчка летећа танкера КС-135 и један авион за радиолокацију великог домета (ДРЛО) E-3C уједињеног РВ НАТО – овако велика ваздушна групација одавно се није окупљала на северу Европе.
Тема брзог окупљања ваздушне групације на границама СССР је била једна од главних на вежбама у периоду хладног рата. Највећи маневри из ове серије редовно су се обављали за време вежбе Reforger у оквиру које је РВ САД вршило своју обуку Crested Cap увежбавајући пребазирање тактичке авијације с територије САД на европски континент. Ипак, тренутна ситуација је још увек далеко од размера хладног рата: обука из овог времена је обухватала територију од Италије до Норвешке, у њој је ангажовано на десетине база и на стотине борбених и помоћних авиона.
Међутим, само обнављање оваквих маневара показује да идеје војног сукобљавања никуд нису нестале и да у случају потребе лако могу бити извучене на површину.
Нове тенденције
Својство ове обуке које изазива највећу забринутост, а по којој се она разликује од претходних, јесте заједничко учествовање у њој РВ земаља НАТО и неутралних држава – Шведске и Финске. Иако нису чланови НАТО ове земље све чешће сарађују с Алијансом. Уосталом, Шведска је de facto била партнер Алијансе још у годинама хладног рата, али претварање Финске из пријатељског суседа РФ у потенцијалног противника не може, а да не изазове забринутост.
Дефиниција „потенцијални противник“ је потпуно умесна. На Арктику РВ НАТО нема других циљева осим оних који се налазе на територији Русије, у њеним водама и у њеном ваздушном простору. Уосталом, исто важи и за Русију. У ток упоследњих година стране све чешће одмеравају снагу мишића у овом региону. Обе покушавају да сакрију сукоб опрезним терминима као што су „регионални изазови“, „забринутост“, „повећање капацитета“. Притом и једни и други одлично схватају шта се заправо дешава и знају да опонент то исто тако схвата. Међусобно повећавање војних капацитета на Арктику је неизбежна последица пораста противречности између НАТО и Русије. Спољашње противречности – Сирија, Иран, људска права и остало овде играју минималну улогу. Главни адут Арктика је сам Арктик – регион пун ресурса. Супарништво за ове ресурсе ни по чему неће зависити од тога какву идеологију деле опоненти и какво је њихово мишљење о, рецимо, нуклеарном програму КНДР.
„Арктички изазов“ је заиста изазов. Седамдесет осам борбених авиона уз подршку танкера и ДРЛО су озбиљна снага која може да нанесе огромну штету неприпремљеном противнику. Такође, треба имати у виду да је то само део групације коју НАТО може да ангажује у региону у случају потребе. У овим условима јачање руске војне инфраструктуре у поларној области постаје више него благовремен и потребан корак. Припрема за одбацивање евенуталног удара у сваком случају је јефтинија од евентуалног пораза.
Илија Крамник,
