Немци бирају будућност Европе
Парламентарни избори у Немачкој од великог су значаја за становништво Старог света. Од њихових резултата зависи, да ли ће бити ревидовани постојећи антикризни програми Европске уније. Цех је судбина еврозоне и целог пројекта европске интеграције. За места у Бундестагу, који се формира на 4 године, воде борбу шест основних партија. Током гласања биће изабрано 598 чланова доњег дома парламента. Очигледан фаворит предизборне трке у СРН је данашњи канцелар Ангела Меркел. Истина, има шанси да ће на челу новоформиране немачке владе бити социјалдемократа, бивши министар финансија Пер Штајнбрик.
Будућност Европе је у рукама Немаца. Од исхода избора у Бундестаг зависи даљи развој како СРН, тако и целе Европске уније. У стању исчекивања налазе се Португал, Грчка и Ирска, којима је потребна наредна финансијска помоћ.
Испитивања јавног мњења, која су вршена уочи избора, предвиђају победу коалиције на челу које се налази Ангела Меркел. Данашњи канцелар Немачке може бити на челу владе по трећи пут. Њене позиције су јаке како у земљи, тако и ван ње. Она даје основни тон у Европској унији приликом решавања економских проблема.
Меркел обећава смањење државног дуга и одустајање од повећања пореза.
Уколико је веровати анкетама, партија ЦДУ (Хришћанско-демократска унија Немачке) може добити 38% гласова. Истина нема сигурности да ће данашња коалиција остати у непромењеном изгледу. Савезник хришћанских демократа, Странка слободних демократа можда неће успети да пређе цензус од 5%. Коментарише професор катедре политичке социологије Слободног универзитета Берлина Нилз Дидерих.
- Мислим, да уколико слободни демократи не успеју да уђу у Бундестаг, онда ће ЦДУ бити тешко. У том случају они ће морати да потраже партнера за формирање коалиције.
Традиционални основни конкуренти ЦДУ су социјалдемократи Немачке на челу са Пер Штајнбриком. Њима прогнозирају 27% гласова. Раније су Меркел и Штајнбрик радили у тандему, - до 2009. године данашњи председник СПД је био министар финансија. Данас је он највећи критичар Ангеле Меркел, иако су у целини његови погледи слични политици, коју воду данашњи канцелар. Штајнбрик оптужује Меркел у једностраном и недовољном учешћу Немачке у спашавању проблематичних привреда. Он се залаже за помоћ еврозони, чак уколико ће Немци морати стегну кајш. За разлику од Штајнбрика, Меркел се труди да не преузима на себе обавезе, које би превазилазиле могућности Берлина.
Вође ЦДУ и СПД могу да се удруже са зеленима и Левицом, којима социолози обећавају по 9% гласова. Такође на места у Бундестагу претендују још 29 не толико многобројних партија. 9 од њих учествују по први пут на федералном нивоу. Међу новајлијама је Партија против гласања или партија немачких евроскептичара Алтернатива за Немачку. Ове задње, у Бундестагу не би желели да виде ни присталице Меркелове, нити опозиција. Евроскептичари се залажу за најскорији излазак Немачке из Еврозоне, одбацивање евро и враћање марке. Они су против пружања било какве помоћи проблематичним земљама за рачун немачких пореских обвезника. Уколико они успеју да уђу у Бундестаг, онда се неће моћи избећи формирање велике коалиције партија Меркел и Штајнбрика. У овом случају, стране ће морати да траже компромисе по сваком питању, уједно и по питању даљег учешћа Немачке у спашавању европских привреда. Не треба очекивати глобалне промене курса, али су несугласице неминовне, износи мишљење руководилац Центра немачких истраживања Института Европе Владислав Белов.
- Немачка је једна од држава, које стављају веома оштре захтеве према земљама у кризи. Са друге стране, управо Немачка узима на себе велике обавезе у вези осигурања од ризика, који могу да настану у еврозони. Овде посебних промена неће бити. Берлин ће и даље бити на оштрим позицијама, чак упркос томе, што ће потенцијални чланови владајуће коалиције бити против наставка таквог курса.
Нове партије имају шансе по први пут у својој историји не само да уђу у Бундестаг, него и да обиђу у изборној трци низ партијско-политичких ветерана. Оне активно користе у својој агитацији заиста оштра и болна, за знатан део немачког друштва питања. А то су, учешће немачке војске у војних операцијама ван земље (пре свега у Авганистану), оштру социјалну политику власти у области пензијског законодавства, проблеми миграције.
Ван Немачке, највише се о резултатима избора брине Грчка. Атина очекује наредну траншу од еврозоне, а такође се нада на „опраштање“ дуга. Ангела Меркел је изјавила, да Берлин неће прихватити отписивање грчких дугова'. Међутим, уколико опозиција успе да добије већину у Бундестагу, уколико се, на пример, удружи са партијом „зелених“, онда ће став по овом питању морати бити ревидован.
Ксенија Мељникова,
