АНБ гурнула нос у новчанике европљана
Американци ипак треба да буду захвални сиријској кризи. Када свет не би био целе недеље заузет њеним регулисањем, обратио би више пажње на нову порцију раскринкавања из досијеа Сноудена.
У јеку исцрпљујуће полемике око сиријског питања свет чак није чуо како је снажно залупила врата председница Бразила Дилма Русеф. Она је 17. септембра отказала своју октобарску званичну посету САД. Узрок: Бела кућа не само да се није извинила за праћење саме Русеф и прегледање електронске поште читаве њене канцеларије, већ чак није пожелела да спроведе истрагу чињеница, како је то тражио Бразил.
Министар правде Бразила Едуарду Кардозу квалификовао је дејства САД као кршење суверенитета земље.
Међународни шпијунски скандал већ је навео низ држава Латинске Америке да предузму сасвим конкретне мере. У главном граду Венецуеле 19. септембра је одржан састанак експерата МЕРКОСУР (Заједничко тржиште земаља Јужне Америке у саставу Аргентина, Бразил, Уругвај, Парагвај и Венцуела) по питањима електронске безбедности. Тамо су разматрана питања формирања заштитног система како би се оградило руководство ових земаља, економски интереси и приватни живот грађана од шпијунаже од стране АНБ САД.
А група бразилских парламентараца чак се обратила руској амбасади Бразила са захтевом да се састане са Сноуденом. О томе је за Глас Русије говорио председник бразилске Партије социјализма и слободе, посланик посланичког дома Националног конгреса и члан комисије за међународне односе Иван Валенте:
- Није реч само о проблемима Бразила, већ о међународним проблемима. И УН треба да предузму мере. Мада знамо да амерички модел светског полицајца није лако победити, и њихова војна индустрија којој су потребни ратови и шпијунажа тешко се може зауставити. Без обзира на све то, о сличној пракси треба говорити гласно са трибине УН.
Итовремено треба признати да састанци америчког бегунца са неким страним представницима представљају за Русију врло осетљиво питање. Председник РФ Владимир Путин више пута је изјављивао да не би желео да Сноуден постане додатни раздражујући фактор у руско-америчким односима. Али у сваком случају захтев посланика је већ стигао. Они чекају одговор.
Напори у борби против тероризма треба да буду пропорционални задаци, уверен је први руски финансијски омбудсмен Русије Павел Медведев. Праћење новачних токова, наравно, даје своје позитивне резултате. Али добро би било при томе још и поштовати законе и поверљивост банкарске инфорамције, сматра Медведев.
- Ова информација је у свакој земљи банкарска или комерцијална тајна. У нашој земљи то је банкарска тајна. У Америци такође. Управо зато кажем да се Американци понашају крајње неделикатно. Они крше законе онда када сматрају то потребним. Тако се не сме понашати. Треба наћи неке друге начине.
Систем SWIFT је међународни систем међубанкарских трасакција који користи више од 10 хиљада банака у више од 200 земаља света. Управо из разлога поверљивости, оперативности и поузданости. Пошто су базу података провалили агенти АНБ о поверљивости нема ни говора. Према подацима Едуарда Сноудена, АНБ је добила доступ бази података са 180 милиона записа о трансакцијама с кредитних картица. Према објављеним информацијама АНБ је шпијунарала власнике кредитних картица у Европи, на Блиском Истоку и у Африци.
- Ми смо добили још једну потврду оног што смо и тако знали: праћење америчких обавештајних структура је попримило тотални, глобални карактер. Ово је рекао за Глас Русије аналитичар руског Фонда историјске перспективе Павел Свјатенков.
- Мислим да то није борба против тероризма као таква, то је просто покушај да се држи на мети читав свет и да се све зна о свима. Борба против тероризма у датом случају је оправдавање праћења. Зато што је важно објаснити јавном мњењу зашто америчке власти прате одлучно све, и криве и невине.
Војна обавештајна служба Белгије сада проверава податке о томе да су Американци шпијунирали комуникациону мрежу Белгаком. Са своје стране истрагу је започела и Европска комисија. Мада европски листови признају да ће се ствар највероватније ограничити гласним негодовањем и декларативним намерама да се истраже чињенице шпијунаже. Јер у реалности за европске власти и специјалне службе, тајна делатност АНБ на територији ЕУ била је јавна тајна.
Андреј Федјашин,
