Узаврела атмосфера на заседању Генералне скупштине УН
У уторак су у Њујорку почеле општеполитичке дебате - Централни догађај Генералне скупштине УН. Током првог дана, на трибини је говорило више од 30 шефова држава. У жижи догађаја су се нашли говори Барака Обаме и иранског председника Хасана Роханија.
Сусрет ова два лидера на маргинама Генералне скупштине је изазивао велико интересовање. Нагађало се да ли ће, уопште, доћи до њиховог састанка или не. Сензације, ипак, није било – сусрет се није десио, што је изазвало полемику у другом правцу. Није прошло ни без мањег скандала - Барак Обама је морао да слуша много критика на рачун Сједињених Држава.
Да дискусија у оквиру Општеполитичке дебате у Генералној скупштини УН неће бити лака, постало је јасно од раног ујутра. Заседање је отворила бразилска председница Дилма Русеф. Мало ко је од председнице водеће јужноамеричке државе очекивао сензационалну изјаву, али је она одмах успела да привуче пажњу присутних. Она је нарушила добро расположење присутних низом прекора на рачун САД због програма праћења страних политичара, компанија и грађана од стране специјалних служби. Овде треба подсетити да, према подацима изнесеним од стране Едварда Сноудена, Дилма Русеф је сама била предметом прислушкивања, а осим ње, Американци су шпијунирали и бразилску мисију при Уједињеним нацијама. Ево шта је о томе рекла госпођа Русеф:
- Желим да покренем веома важну тему. Бразил је постао предмет праћења. Лични подаци грађана су се пресретали, приватне информације предузећа - веома важне информације - биле су предмет шпијунаже америчке обавештајне службе. Чак су бразилске амбасаде и мисије при Уједињеним нацијама, као и разговоре запослених у председничкој администрацији Бразила пресретале обавештајне службе. Такве акције крше међународне норме и законе као и принципе међународних односа. Бразил ће, господине председниче, удвостручити своје напоре против такве шпијунаже. Моја влада ће учинити све да заштити права наших грађана.
Говорећи након Дилме Русеф, Барак Обама је одлучио да не одговори председници Бразила. Он се фокусирао на три теме, чији коментари су се од њега очекивали: Сирија, Иран, израелско - палестински сукоб. И то је прошло без сензација. Обама је поновио свој став да за употребу хемијског оружја у предграђу Дамаска сматра одговорним званични режим и позвао Савет безбедности УН да усвоји оштру варијанту резолуције о Сирији.
- Споразум о уништењу хемијског оружја треба да буде подстицај за дипломатске напоре да се пронађе политичко решење за сиријски конфликт. Не верујем да ће војна акција, како од стране унутрашње опозиције тако и од стране спољних снага допринети успостави мира. Такође, ја сам уверен да ни Америка ни било која друга земља не треба да одређују ко ће бити на челу Сирије, не треба да одлучују за сиријски народ.
Обама о сиријском питању није рекао ништа ново. Зато су његове примедбе на тему Ирана дале храну за политичке експерте. Обама је рекао да Вашингтон признаје Ирану право на мирнодопско коришћење нуклеарне енергије и не тежи ка промени режима. Многи су ово одмах протумачили као покушај пружања руке пријатељства новом председнику Исламске Републике, Хасану Роханију. Тим пре што је његово излагање такође било заказано за уторак. Међутим, касније је Бела кућа саопштила да је иранска делегација одбила да се састане са Американцима. Тако да, до историјске сензације ипак није дошло. Нешто касније, сам Хасан Рохани је, такође, говорио у прилог могућој нормализацији односа са Западом. Изјавио је да нити нуклеарно нити било какво друго оружје за масовно уништење не улази у одбрамбену доктрину Ирана.
- Сада имамо јединствену прилику за превазилажење кризе у односима. Исламска Република Иран сматра да сви изазови могу бити превазиђени уз помоћ наде и уздржаности. Изјављујем да ни нуклеарно нити било какво друго оружје за масовно уништење нису део одбрамбене доктрине Ирана. Уопште, то је у супротности са нашим основним религиозним и моралним принципима. У нашем националном интересу је да се уклоне сви страхови међународне заједнице по питању иранског нуклеарног програма.
Ирански председник је касније на CNN-у, сензационално, по први пут признао холокауст. Он га је окарактерисао нацистичким злочином, додавши да би значај холокауста требали историчари да оцене. У сваком случају, овај догађај је до недавно изгледао немогућим - раније су иранске власти одбијале да признају холокауст. Међутим, чак и такви, наизглед пријатељски кораци, нису спречили израелску делегацију да за време говора Роханија у Генералној скупштини УН по традицији напусте салу. Израелски премијер је касније говор иранског председника назвао циничним и лажним.
У центру медијске пажње је био још један догађај - састанак министара иностраних послова Сједињених Америчких Држава и Русије. Сергеј Лавров и Џон Кери су разговарали о решењу сиријске кризе. Након састанка, шеф руског Министарства спољних послова је рекао да су "разговори били продуктивни, постоји опште разумевање о томе како се треба кретати напред". Осим тога, Лавров је рекао да се Москва нада да ће се резолуција Савета безбедности УН о сиријском хемијском оружју моћи усвојити одмах након одлуке Организације за забрану хемијског оружја, која се очекује у наредним данима.
Роман Мамонов,
