Русија - ПАСЕ: Разговор равноправних
Москва намерава да се ослободи нападног штићеничког односа Парламентарне скупштине Савета Европе. На седници скупштине отвореној у Стразбуру шеф руске делегације, председник Државне думе Сергеј Наришкин предложиће јој да заврши мониторинг ситуације у Русији.
Односи Москве и Стразбура не могу се назвати једноставним. Из године у годину европски парламентарци у погледу Русије користе патерналистичку, поучну интонацију. Стиче се утисак да је реч не о равноправним партнерима, већ о некој конструкцији где је Русији поклоњена улога млађег брата којег треба учити животу и усмеравати у неопходном правцу. Чланови ПАСЕ више пута и врло оштро су критиковали законе које је усвајала Државна дума.
Један од последњих примера је увођење норме према којој невладине организације које се баве политичком делатношћу од страних пара треба да се региструју у својству страних агената. Слично правило делује у многим земљама, укључујући европске, и не изазива никакве замерке од стране страних невладиних организација. Међутим руским властима поново се качи етикета гушитеља слободе и демократије. Исто је са хомосексуалним браковима који се у Русији не региструју. Европски парламентарци много пута су позивали Москву да брижљиво одмери све очигледне минусе таквог несавременог и ненапредног става са њихове тачке гледишта. Сталну и строго исполитизовану критику такође трпе закони о странкама, изборима за губернаторе и митинзима. Међутим председник руског парламента Сергеј Наришкин изјавује да је земља учинила све што је потребно ради укидања мониторинга од стране Парламентарне скупштине Савета Европе. Ипак њени чланови са таквом поставком питања тешко да ће се салгасити, сматра професор Александар Гусев.
- Оцени се подвргавају како законодавни акти, тако и чисто економски, везани за унутрашњу ситуацију и спољнотрговинске односе. Али што је најважније, мониторингу се подвргавају процеси политичког карактера. На велику жалост, ми нисмо постали своји у Парламентарној скупштини СЕ, мада имамо највећу делагацију. Они наравно нису дужни да нас воле, али треба да се односе са више стпљења, као према било којој другој земљи која је члан скупштине.
Сергеј Наришкин сматра да су Москва и Стразбур сазрели за наставак рада у стандардном режиму посмониториншког дијалога. При томе Русија ни мало не смањује улогу Парламентарне скупштине СЕ у региону и залаже се за њено јачање као важне институције јединствене Европе. Ради тога да односи земаља пређу у конструктивније токове потребна је, чини се, ситница: прекинути политизовање и често неосновану осуду руског законодавства. Али управо овде никако не полази за руком да се постигне разумевање са европским парламентарцима. Пре годину дана већином гласова Парламентарна скупштина СЕ усвојила је строгу резолуцију о ситауцији у Русији, у којој се констатовало јачање ауторитарних тенденција. Неколико дана пре отварања седнице Наришкин је одбио да путује у Стразбур. Поставља се логично питање: ко је крив што се тако потребан дијалог све време спотиче о нове вештачке препоне?
Скидање мониторинг процедура са Русије потпуно је исправан циљ, али он неће бити скоро реализован, уверен је члан друштвене коморе Сергеј Марков.
- Земље Савета Европе деле се на неколико група, условно говорећи прворазредних, које су направиле овај савет и другоразредних, оних које су се прикључиле касније. И у погледу њих као притисак примењује се формат мониторинга: да ли оне одговарају нормама демократије или не. Али оне које се добро понашају, на пример, очигледно недемократске Летонија и Естонија, у којима су створени етнократски режими, изведене су ван мониторинга. Дешава се и тако: они који су подржали бомбардовање Ирака су добри, демократски, и никаве процедуре нису потребне.
Председник Државне думе у једном од интервјуа се питао: зашто европски парламентарци сматрају да је могуће указивати сувереној држави које законе треба примењивати, које укидати, а које норме важећег законодавства треба исправити? Ипак Наришкин иде у Стразбур како би још једном покушао да нађе заједнички именилац са колегама из Европе, које ће ипак морати да ублаже своје страсти за поучавањем ако желе заиста да се ослободе негативног и сасвим бесплодног тренда у погледу Русије.
Иљја Харламов,
