ЕУ ће се позабавити крпљењем сопствених буџетских рупа

30-09-2013 03:43:57 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Буџетски дефицит ЕУ за ову годину достићи ће 20 милијарди евра, што ће скоро удвостручити слични показатељ из 2012. године. То значи јачање крајње опасне тенденције и успостављање новог жалосног финансијског рекорда. Јер 2012. године буџет ЕУ је био дефицитан први пут у историји ове организације. А најважније је што се поставља питање финансијске многобројности програма и пројеката ЕУ, између осталог социјалне неправде.

Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

И тако руководство ЕУ које тако активно тражи од проблематичних земаља да поштују буџетску дисциплину, поново је приморано да подноси извештај о сопствених неуспесима. То је постало јасно у току састанка предтавника Европске комисије, комитета Европског парламента за буџет и председавајуће тренутно у ЕУ Литваније, одржаног крајем прошле недеље у Бриселу.

Конкретни распоред изгледа овако. У буџету ЕУ за текућу годину остало је око 30 милијарди евра. Међутим, Европска комисија још треба да финансира програме и пројекте у укупној вредности од 50 милијарди евра. Прошле године ситуација је била иста, истина, трошкови су се косили са приходима за ”само” 11,2 милијарде евра. Одговарајуће дугове земље чланице ЕУ на крају крајева су пристале да отплате већ текуће године у две транше. Друга транша, истина, још треба да стигне на рачун ЕУ крајем октобра.

Ипак много је теже поправити ситауцију текуће године. Уз то, према правилима саме ЕУ ако се нека финансијска и економска појава понови током два временска одреска заредом, треба говорити о тенденцији. И она може да претвои ЕУ наредних година у систематског борца против сопственог буџетског дефицита. При томе рупе ће се увећавати, пошто свки наредни буџет треба да гаси дугове претходног.

Истина, шеф катедре за европске интеграције МГИМО МИП Русије Николај Кавешников у разговору за Глас Русије позвао је да се не прецењује улога заједничког буџета ЕУ у решавању националних проблема земаља чланица ЕУ. Ево како је он прокоментарисао оптужбе да ЕУ тобоже чини недовољно у погледу помоћи проблематичним земљама у решавању социјалних проблема, између осталог у борби против незапослености.

- Од таквих изјава ја бих се оштро ограничио. Руководиоци ЕУ много чине у оквиру оних овлашћења која су им саме државе предале. Нико им неће дозволити да чине више. Ако нешто почну да раде изнад тога, одмах ће их оптужити за премашивање овлашћења.

Између осталог не може се скидати одговорност са руководства ЕУ за његове неуспехе. Управо његова антиркизна стратегија у многоме је родила оне социјалне проблеме за чије решавање Брисел сада нема довољно новца, приметио је у разговору за Глас Русије директор руског Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин.

- Како би се подржало становништво, требало је спасавати не банке, већ производњу, спасавати радна места, затварајући шпекулативне операције. Банке нису синоним производње у којој раде људи. Банке су синоним шпекулације у великој мери. Могао је да се жртвује значајни део апетита банака, преводећи их у строго технички рад на осугуравању кредитирања економије како би се спасло становништво. Али руководиоци ЕУ овим путем не желе да иду.

Ништа мање индикативни нису ни конкретни разлози из којих се у буџету ЕУ формирао рекордни дефицит. Један од њих је банално неплаћање пореза. Обими средстава који пролазе кроз пореске мреже сасвим су неприхватљиви, пошто би овај новац могао да се употреби за јачање националних буџета, убеђен је комесар ЕУ за опорезивање, царински савез, аудит и борбу против махинација Литванац Алгирдас Шемета. Тако да проблема унутар централних института саме ЕУ заиста има довољно. И они не наговештавају економији континента скоро превладавање кризе.