У дворцу Европе чуће Русију

02-10-2013 01:49:58 | | Глас Русије, фото: Голос России/ vostok.rs |


Главна питања која намерава да покрене Русја на јесењем заседању Парламентарне скупштине Савета Европе су прекид крвопролића у Сирији, укидање дискриминационог мониторинга Русије од стране Савета Европе и кршење људских права, везаних са доступом САД персоналним подацима грађана низа европских земаља. Први пут за 17 година од како је Русија ушла у ову организацију на Скупштини иступа председник доњег дома руског парламента Сергеј Наришкин.

Стразбуршки Дворац Европе, где је у понедељак отворено јесење заседање Паралменарне скупштине СЕ заслужује посебну пажњу. Зграда направљена од камена, стакла и челика споља личи на тврђаву – низови прозора личе на пушкарнице. На улазу се вијоре заставе земаља чланица Европског савета. У њему ради Савет Европе – прва међународна Парламентарна скупштина која обједињује европске државе на основу поштовања људских права. Замисао архитекте Анреија Бернара је била да се преко спољне пластике зграде пренесе идеја снаге јединства земаља. Само јединство не полази за руком увек, све чешће се види подела на демократије првог и другог реда.

Долазак Сергеја Наришкина у Парламентарну скпштину СЕ се могао десити и раније, али је 2012. године посета морала бити отказана – председник Државне думе одбио је да иде у Стразбур. Пре годину дана Парламентарна скупштина СЕ је усвојила резолуцију о ситуацији у Русији, где ни једна примедба руске стране није била узета у обзир. Мада је за скоро 20 година мониторинга Москва испунила све преузете обавезе, процес се претворио у бескрајну процедуру. Русија предлаже да се пређе са мониторинга земље на тематски мониторинг. То значи да мониторинг треба да се врши у неколико држава одједном о конкретом проблему. Шеф руске делегације у Парламентарној скупштини СЕ Алексеј Пушков је изјавио за Глас Русије:

- Намеравамо да постигнемо то да се посматрање врши не у појединим земљама, већ по конкретним темама. На пример, услови држања затвореника. Поводом ове теме врши се мониторинг, рецимо, у Русији, Естонији, Немачкој, Бугарској и Италији. Тематски мониторинг пружа могућност да се разматрају све земље Савета Европе као равноправне. А мониторинг по земљама је форма контроле држава. Мада знамо да посебно последњих година, у условима кризе, многа права, и политичка и грађанска, и социјална, у земљама „класичне демократије“ се крше.

Првог октобра председник Државне думе Русије је одговорио на питања еворпских парламентараца која се тичу односа између Русије и ЕУ. Питања су најразличитија – од ситуације у Јужној Осетији Абхазији, до сиријске кризе. Како је истакао Алексеј Пушков, на заседању Бироа Парламентарне скупштине СЕ била је донета одлука о томе да се 3. октобра одрже хитне дебате посвећене сиријском проблему са усвајањем резолуције.

Не само да се у сали за седнице тражи заустављање крвопролића у овој блискоисточној земљи. Испред зграде Двроца Европе одржавају се демонстрације и изложба плаката са захтевом за мир у Сирији. У последње време у Стразбуру се десила врло озбиљна еволуција о сиријском проблему, сматра Алексеј Пушков. Ако је недавно донимирало мишљење да се у Сирији дешава демократска револуција, сада се ситауција изменила.

- При актуалној влади свих 7 религиозно-етничких заједница живело је у миру, а сада видимо како убијају хришћане, Курде, шите. Очигледно, ако се дозволи терористима да дођу на власт, грађанског, религиозног и етничког мира који је постојао у Сирији низ година неће бити. Ми желимо да објаснимо посланицима Парламентарне скупштине СЕ да процеси који се дешавају на Блиском Истоку носе велику опасност за Европу. Они терористи који ратују сада у Сирији, а тамо их је око сто хиљада, касније ће отићи на друго место. Зато је врло опасно подржавати овакве тенденције. Сада постоји схватање да је Русија била у многоме у праву, и дошло је време да почне постепено да се мења прилаз Парламентарне скупштине СЕ према сложеним светским процесима који се тичу свих нас.

На седници Парламентарне скупштине планирано је да се покрену и друге теме. Тамо руска делегација намерава да расправи проблем кршења људских права, везан за доступ САД персоналним подацима грађана низа европских земаља. Да подсетимо да су се недавно појавили подаци о томе да су Немачка, Француска, Италија, Шпанија, Холандија, Данска и Велика Британија предавале америчкој Агенцији за националну безбедност информације о телефонским разговорима и интернет-активности својих грађана. То је грубо кршење базичних грађанских права, истакао је за Глас Русије члан руске делегације Парламентарне скупштине СЕ сенатор Руслан Гатаров.

- Планирамо да припремимо реферат о томе да су права грађана ЕУ била озбиљно кршена што се тиче доступа трећих лица њиховим персоналним подацима, који су извршили представници органа државних власти. Ми желимо да спроведемо истрагу и да добијемо одговоре на питања: који број људи је пострадао, који су масиви информација били откривени, на основу којих договора и докумената се то чинило, који конкретно званичници и чиновници треба да сносе за то одговорност. А такође које кораке треба предузети да се не допусти понављање таквих инцидената.

Овај реферат може да постане основа посебног заседања једног од будућих заседања Парламентарне скупштине СЕ.

Лада Коротун,