Понижење из Приштине и равнодушност из Брисела
Јуче је самозвана Тачијева Влада забранила званичницима Србије да посећују Косово и Метохију, са образложењем да „не желе да се уплићу у косовске изборе“, на шта је вицепремијер Вучић одговорио да „Србија не може дозволити да трпи таква понижења“. Међутим, тешко је рећи шта је заправо веће понижење – када самозвана Влада Косова забрани србским званичницима да уђу на Космет, или можда још више када Хашим Тачи дозволи њихову посету, као да управо он има суверено право да одређује ко може да уђе у јужну српску покрајину.
Другим речима, поставља се питање – да ли не би представљало понижење и то када би премијер самопроглашеног Косова ипак допустио посету отетој територији, поготово ако се узме у обзир његова прошлост и садашњост. Јер подсетимо, ради се о човеку који је лично учествовао у терористичким нападима на Косову и Метохији и био политички лидер терористичке организације ОВК. Њега је Србија осудила у одсуству на 10 година затвора због тероризма и расписала потерницу за њим, која је 2003. године проширена и због почињеног геноцида.
Осим тога, пре неколико година је Дик Марти у свом извештају Савету Европе означио Тачија, од кога се сада изгледа очекује дозвола за пропуштање србских лидера, као вођу мафијашке групе - одговорну за трговину оружјем, дроге и људских органа.
Иначе, оваква забрана највишим србским руководиоцима попут јучерашње није први такав случај, јер је почетком ове године и председнику Николићу било одузето право да дође на Космет, а том приликом он је за ту забрану оптужио европску мисију Еулекс, рекавши тада следеће – Не идем за Божић у Грачаницу јер нећу да ми Приштина одлучује да ли могу да идем на наше Косово. Очигледно је да Еулекс чека да власти у Приштини то дозволе, а затим је додао да ће због тога морати да промени свој став према Бриселу, зато што је по његовом уверењу тада „Еулекс још једном показао да није статусно неутралан како се представља, већ да ради онако како му Приштина каже.“ А то су касније потврдиле и приштинске новине „Експрес“, које су откриле да је Николић упутио захтев за посету Косову канцеларији Европске уније у Београду, кoja je тај захтев на крају проследила самозваној Влади Косова на одлучивање.
Слична је ситуација и сада, с обзиром да је јуче из седишта бриселске администрације стигла изјава Majе Коцијанчић, портпарола високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, која није осудила Тачијеву Владу због забране кретања премијеру Дачићу и другим државним службеницима Србије, већ је само казала да у Бриселу „прате ситуацију“, из чега се индиректно може закључити да и она посматра Тачија као сувереног државника независног Косова, који на такав потез има логично право.
Дакле, ради се истом човеку, за кога је такорећи још недавно, крајем 2010. године тадашња министарка правде Србије потврдила да се и даље налази на важећој потерници коју је Београд расписао за њим због најтежих кривичних дела.
Према томе, чини се да није понижење само онда када Тачијева Влада забрани посету србским званичницима, како то рече србски вицепремијер, него је исто тако понижење и ако би ту дозволу на крају добили од човека за којим је Србија издала потерницу због тероризма и геноцида.
Ратко Паић,
