Америчка изузетност је завршена
На конференцији за штампу у току самита АТЕС државни секретар САД Џон Кери неколико пута је назвао шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова руским пријатељем и похвалио Сирију за прогрес у ликвидацији оружја за масовно уништење. А пре мање од месец дана председник Обама је говорио о америчкој изузетности, којом је објаснио спремност САД да се баце у сиријски бој. Чиме је било изазвано такво „позиционирање“?
Мишљење Душана Јањића, политиколога, директора Форума за етничке односе.
- Морамо прво да констатујемо да је прошао један период кад се веровало да ће се успоставити контрола само једне велике силе, а то је почело с падом Берлинског зида. Дакле, Америка и даље претендује и има највећи утицај на глобалну безбедност. Међутим, очигледно је да се борба за тај утицај и те како заоштрила. Ако гледамо Русију, за коју се веровало да ће у доба Јељцина бити потпуно на ногама, што би Америка могла да издржи – она је сад више од регионалне силе. Али овај појачани утицај Русије Америка не би могла да издржи. Ако узмемо непосредни повод, то је ипак Централна Азија, Сирија, тамо где Америка сигурно нема ништа већи утицај од Русије, треба то схватити као конфронтирање пред нужно налажење неког минимума заједничког приступа. Дакле, не верујем да ће ово ићи у некакве кризе, као што је била кубанска, али у неку врсту прерасподеле моћи, поготово на евроазијском комплексу сигурно да хоће. Ја мислим да је то реторички покушај да се одржи та представа о тој изузетности и да се појача преговарачка позиција, али ми смо видели да се итекако Америка сад у Сирији ослонила на руску интервенцију и барем привремено одложила да испроба ту своју претензију. Јер проба би сигурно била опасна.
Ипак, поверљив тон разговора Лаврова и Керија на последњем састанку је једно, а социологија нешто сасвим друго. Према анкетирањима јавног мњења, отприлике половина руских и америчких грађана у последње време све чешће види авети новог Хладног рата. Коментар србског политиколога Драгана Петровића.
- Ја мислим да се могло приметити још када је Обама планирани сусрет са Путином у Москви отказао. После се испоставило да је то ипак било предвидљиво од стране Американаца због њихове планиране агресије на Сирију. Али у сваком случају се стиче утисак да Обама се не разуме баш најбоље са Путином и да би један од разлога могло да буде то што он истиче да Америка има изузетност.
Да ли верујете у могућност новог хладног рата?
- Ипак мислим да до тога у пуном смислу неће доћи зато што ово што видимо су фрустрације. Америка се суочава са реалним опадањем параметара њене надмоћи, међутим ствари ће се стабилизовати и ипак је Америка једна озбиљна сила и мора водити рационалну политику. Ово је по мени један прелазни период где је било тих искакања у понашању америчке администрације. Међутим, уколико би америчка администрација и даље наставила да се понаша арогантно и доминантно, у том случају би кризе и затезања била неумитна. Она се увек јављају када једна сила себи даје више права и мисли да има већу моћ него што објективно јесте.
Тимур Блохин,
КАТЕГОРИЈЕ
