Офанзива „Националног фронта“ на Француску
Прва националистичка партија „Национални фронт“ учвршћује своје позиције на политичкој сцени Француске. Најпре је њен лидер Марин Ле Пен ушла у тројку најпопуларнијих француских политичара – први пут је 33% Француза гласало за то да она има важну политичку улогу у животу Француске. Онда је уследила тријумфална победа кандидата НФ на кантоналним изворима у Генерални савет у Вару – Лоран Лопез (Laurent Lopez), који је победио са 40,4% освојених гласова.
У интервјуу Гласу Русије политиколог и стручњак Института за међународне односе и стратегију (IRIS) Жан Ив Ками је рекао да се успеси ултра десничара могу објаснити неуспесима партија на власти и опозиције. Међутим, он је признао да политиколози у Француској већ не могу, а да не узму у обзир Марин Ле Пен.
Према свим социјалним анкетама поверење „Националном фронту“ стално расте. Како Ви објашњавате тај феномен?
- Првенствено, те цифре морају да се исправно интерпретирају. Данас многе анкете предсказују „Националном фронту“ 24% гласова на предстојећим регионалним изборима 2014. године. Али, то не значи да ће кандидати НФ успети да добију такав резултат у свим француским департманима. Према резултатима анкета, учвршћивање позиција ултра десничара је углавном повезано са разочарањем у владајуће партије, и десничарске и левичарске. Од 1981. године социјалисти и десничари се смењују на власти и за то време се код Француза формирало мишљење да су главне партије имале све шансе да промене ситуацију, али ништа нису урадили. Разочарање у политичку елиту Француске је данас очигледно. Многи Французи не мисле исто као Национални фронт, али истовремено говоре: ултра десничари нису никад били на власти, ни на регионалном, ни на националном нивоу, и зашто да им не дамо шансу“?
Ако је Марин Ле Пен раније имала репутацију ужасног вође националиста, који нема шансе за реалну власт, она је данас заједно са Мануелом Валсом (Manuel Valls ) и Франсоа Фијоном (Franois Fillon) међу три најпопуларнија политичара с којима Французиповезују своју будућност. Како то да разумемо?
- То је констатација чињенице: у току неколико десетина година „Национални фронт“ је трећа политичка сила у Француској. На председничким изборима 2012. године ултра десничари су освојили 18%. То није било довољно за улазак у други круг, али је било сигурно треће место. Осим тога, НФ је и раније имао добре резултате. Све то говори да ће 2014. године на регионалним изборима партија имати све шансе да заузме друго место, а у неким департманима и да постане лидер.
После победе у Вару, Марин Ле Пен је изјавила да је Национални фронт већ прва партија у Француској.
- Не треба претеривати. Да би постали први, потребно је, у најмању руку, да уђу у владу. „Национални фронт“ је добио 18%, а за победу на председничким изборима је потребно 50%. За почетак је потребно победити на регионалним изборима и 2014. године ултра десничари имају шансу да победе у 4-5 департмана, као и да имају добар резултат на изборима у Европски парламент. Те победе би припремиле подлогу за председничке изборе у Француској 2017. године.
Под утицајем „Националног фронта“ бирачко тело десничара има радикалније погледе по кључним питањима за ултра десничарскепартије: имиграција, безбедност и незапосленост. Можете ли Ви потврдити ову тенденцију?
- Стварно, данас је прилично много присталица либерално-десничарске партије „Унија за народни покрет“ који су спремни да под одређеним условима пређу на страну „Националног фронта“. Они подржавају позицију ултра десничара по питањима имиграције, безбедности и националног идентитета. И данас је главни задатак других десничарских партија да, с једне стане привуку бираче НФ, не падајући у екстремну реторику ове партије, а с друге стране – да не уплаше либерално бирачко тело. Баш ови гласови су фалили „Унији за народни покрет“ на последњим изборима, када су изгубили од Николe Саркозија.
Марија Сиделникова,
