Мило Ђукановић: било у Кремљ, било у НАТО?
Леонид Решетњиков, директор Руског института стратешких студија (блиског Кремљу), је саопштио да је Москва одрично одговорила на захтев црногорског премијера Мила Ђукановића, који је желео да буде примљен у Кремљу.
„Односи Црне Горе и Русије се налазе на веома ниском нивоу, због стремљења Подгорице ка НАТО-у“ – саопштио је господин Решетњиков током сусрета са представницима „Демократког фронта“. Позивајући се на овај опозициони блок, србски медији су објавили ову информацију. Влада Црне Горе је у четвртак оповргла ове тврдње, назвавши их „чистом измишљотином“: Ђукановић није тражио сусрет са Путином, а односи између две државе остају, као и до сада добри и пријатељски.
Ипак, питање евроатлантских амбиција Црне Горе традиционално интересују Русију - као и било које ширење НАТО-а.
Пре пар година аутор ових редова је присуствовао сусрету министара спољних дела РФ и Црне Горе Сергеја Лаврова и Милана Роћена. Шеф руског спољнополитичког ресора је говорио о томе шта забрињава Москву - а то је управо питање нове стратегије Алијансе и „примена силе у савременим међународним односима“. Господин Лавров као да је гледао у куглу: зато што је све то говорио још пре догађаја у Либији и Сирији.
Милан Роћен је још убрзо после „развода“ са Србијом изјављивао да за Црну Гору „место Русије нико не може да замени - ни ЕУ ни НАТО“. Али, избавивши се од неопходности да инсистира на војној неутралности, Подгорица је свих 8 самосталних година планирано ишла ка приступању Алијанси. Кулминацијом се може сматрати изјава црногорског МСП, где се осуђује употреба хемијског оружја од стране Асада. Разуме се да је таква изјава ишла у прилог војној операцији, која се за САД подразумевала и против које је и даље Русија.
Црну Гору на свим нивоима називају кандидатом број 1 за чланство у НАТО. Понекад чак иду и даље - као када је један амерички сенатор изјавио о лидерској улози Подгорице на западном Балкану. Ипак, у Црној Гори, мимо ових власти које су про-НАТО оријентисане, постоје још и грађани. Татјана Полоскова, шефица фонда „Ока“ примећује да је становништво Црне Горе највећим делом против ступања у НАТО. Но, како би се добиле реалне цифре, „сада се одлучује о одржавању испитивања јавног мнења, где ће учествовати специјалисти мог фонда“ – говори Полоскова:
- Генерално, евроатлантско стремљење лидера свих држава бившег социјалистичког блока, бивше Југославије, па и земаља чланица ЗНД и прибалтичких република, у вези је са жељом да се добију додатна финансијска средства. Они сами одлично схватају да ово неће донети никакву реалну корист. Погледајте, на пример, Летонију, одакле је практично отишло сво радно способно становништво, а руководство опстаје захваљујући донацијама из ЕУ и НАТО.
Наравно, постоји и друга тачка гледишта на руско-црногорске односе. Златко Вујовић из „Центра за мониторинг и истраживање“ сматра да не би требало прецењивати улогу његове државе:
- Лично ја верујем да с обзиром на то да је Црна Гора мала земља, која геостратешки не може да има неки пресудан утицај на нека питања, НАТО интеграција не може утицати негативно на односе Црне Горе и Русије. Лично верујем да већи проблем у овом тренутку представљају инвестиције руских компанија, конкретно инвестиције у КАП, један пропали посао који се десио. Једина геостратешка предност Црне Горе јесте што она има излаз на море. А Русија је геостратешки увек тежила да има приступ Медитерану. Међутим, нисам видео до сада да је Русија имала неку иницијативу за отварање војне базе у Црној Гори, нити је то реално да Црна Гора тако нешто могла да прихвати.
Без поговора, потенцијално ступање Црне Горе у Алијансу неће приближити туђу војну инфраструктуру границама Русије, као што би то био случај са Грузијом или са Украјином. Ипак, Србија и Република Србска, које у овом тренутку ни не покушавају да ступе у НАТО, на овај начин се држе у кљештима. Са свим последицама које из тога следе.
Тимур Блохин,
