Парламентарна скупштина НАТО у Дубровнику
Годишње заседање Парламентарне скупштине НАТО-а, биће одржано од 11. до 14. октобра у Дубровнику. На отварању скупа ће уз хрватског председника Ива Јосиповића, говорити председник Хрватског сабора Јосип Леко, као и прва потпредседница владе, а уједно и хрватска министарка спољних и европских послова Весна Пусић.
Скупу ће такође присуствовати и генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен, као и његова помоћница за јавну дипломатију Колинда Грабар Китаровић. Ипак, о томе које ће теме бити примарне, аналитичари немају једногласан одговор.
Овај састанак за Хрватску, чисто физички гледано, је велики политички скуп, јер се очекује до 1000 учесника, односно представника из преко 50 земаља. Овај скуп спада међу највеће који су икада одржани у Хрватској, а стручна јавност високо оцењује чињеницу да ће хрватски министри имати прилику да излажу током отварања.
О важности овог скупа за Хрватску као домаћина, за „Глас Русије“ говори хрватски војни аналитичар Игор Табак :
- Парламентарна скупштина је редовно окупљање НАТО савеза и то дакле није некакав ванредни тематски састанак. Дубровник је управо место које одлично организацијски може да подржи одржавање оваквог састанка, што је и са промотивне стране јако добро за Хрватску. Структурно, одржавање овог скупа управо у Хрватској, то је за њу и велико признање, обзиром да је она релативно млада чланица НАТО-а.
О природи самог скупа, као и могућим закључцима који ће уследити након вишедневног заседања господин Табак наставља:
- Парламентарна скупштина није тело које изричито доноси одлуке, већ више смернице за будућност и стварање широке политичке подршке за национално деловање, али и деловање савеза уопште. Таква парламентарна скупштина има своја 4 основна одбора: за одбрану и безбедност, за економију и безбедност, политички одбор, као и одбор за науку и технологију. Кроз ове одборе, функционишу представници националних парламената земаља НАТО чланица. Путем оваквог једног скупа, који је саставни део деловања НАТО савеза, заправо се актуелне теме овог савеза, такорећи капиларно шире. Ово олакшава и расправљање и одлучивање у појединим земљама, што је веома битно будући да НАТО функционише на принципу консензуса.
А даље о темама које ће бити приоритетне на овом скупу, говори господин Табак:
- Једна од тема, биће и заседање парламентарног одбора НАТО Русија, са члановима делегација, са једне стране сталног одбора НАТО савеза, са друге стране изасланика РФ. Што се основних тема тиче, оне су заправо веома предвидиве. Са једне стране Авганистан, као тренутно још увек највећа операција НАТО савеза, са друге стране економија. Покушај помирења све већих издатака које тражи модерна одбрана са све мањим одбрамбеним буџетима, које је ова криза у практично свим НАТО чланицама почела рапидно смањивати. Уз то, Хрватска је прилично поносна на чињеницу да је наша представница задужена за јавну дипломатију у НАТО-у, то је госпођа Колинда Грабар Китаровић. Она ће врло вероватно отворити и тему женских права и даљег рада на промовисању улоге жена у безбедносном сектору.
Ипак, србски војни аналитичар Александар Радић нешто другачије сагледава и оцењује приритете састанка Северно-атлантске алијансе:
- Званичне најаве за одржавање Парламентарне скупштине НАТО-а у Дубровнику су врло јасне- биће речи о југоисточној Европи. Односно, регион где се скуп одржава је главна тема. Јер, НАТО је из прошлости у наслеђе добио нерешен проблем Балкана- део земља је ушао у НАТО, део земаља у реду за чекање, па НАТО поставља услове, а уз то Србија је и војно неутрална земља. То ствара на простору западног Балкана ситуацију која ни мало не прија НАТО-у јер остаје осећај да уз сав потенцијал који је НАТО имао, није успео да направи једну предвидљиву безбедносну конструкцију региона западног Балкана и да после оружаних интервенција 90-тих година коначно оствари циљ стварања једног монолитног безбедносног поретка.
Упитан да ли ће горући проблем међународне заједнице- Сирија бити на дневном реду овог високог војног скупа северноатлантске алијансе, господин Радић одговара:
- Сирија ће свакако бити једна од тема о којима ће се разговарати у Дубровнику, али чини ми се на маргинама, у неформалним контактима између представника сила које су меродавне за планирање односа према Сирији у скорој будућности. Зато мислим да ће порука у вези будућих планова о Сирији бити много дискретнија од онога што ће се чути о ситуацији на западном Балкану.
Јована Вукотић,
