САД и свет пред колапсом: последње одбројавање
Ситуација око буџетске кризе у САД-у ушла је у фазу последњег одбројавања: до 17. октобра ће буџет САД бити практично исрпљен. Ако се Бела кућа и опозиција не договоре о редовном повећању горње границе државног дуга, земљи прети или технички дефолт, или принудни режим строге штедње. Обе варијанте прете катастрофалним последицама за светску економију.
Ауторитативна агенција за пословне информације Bloomberg прогнозира да уколико САД престану да плаћају рачуне, то ће дестабилизовати тржишта од Бразила до Цириха, стаће зависни од држаног дуга кредитни механизам са прометом од 5 билиона долара. То ће, са своје стране, резултирати падом долара. На тој позадини ће се повећати цена злата и почети отицање финансијска средстава из свих актива. Финансијски систем у његовом данашњем изгледу ће престати да постоји, - рекао је у интервјуу Гласу Русије шеф аналитичког департмана инвестиционо-финансијске компаније МетрОпол Марк Рубинштајн.
- Нестаће главни инструмент обрачуна на финансијским тржиштима, односно, америчке обвезнице, то ће водити пуном колапсу на финансијским тржиштима. Америчке благајничке обвезнице се користе као залог у огромној количини трансакција на глобалном тржишту. Дакле, ако нестане залога – неће бити ни погодби.
Иначе, на самом почетку недеље председник дома представника републиканац Џон Бејнер је обећао колегама да неће допустити дефолт у САД-у. Како је он намеравао да то оствари, све до сада није јасно, али се протеклог четвртка Барак Обама са сарадницима ипак нашао за столом преговора с конгресменима-републиканцима. Супротне стране су објавиле спремност на делимични компромис. Мада противници поново нису успели да се договоре, сама чињеница преговора и обострана намера да их наставе већ се може сматрати резултатом. Поред тога Сенат Конгреса САД, који контролишу демократи, намерава да током викенда гласа о питању повећања горње границе државног дуга за 1 билион долара.
Захваљујући рату између администрације председника и Конгреса све државне структуре САД у току 10 дана су без финансирања, хиљаде службеника послале на неплаћени одмор.
Међутим, амерички конгресмени су ипак нашли рупу у законодавству, која им омогућује да врате на посао грађанске службенике Министарства одбране САД и припаднике ЦИА. Та је рупа ново третирање буџетског закона.
Полазећи од чињенице, која се већ десила, као и на основу искуства ранијих борби, многи аналитичари скоро не сумњају у релативно повољан резултат данашње конфронтације. Републиканци и демократи у Конгресу раније или касние договориће се и о евентуалном смањењу трошкова, и о повећању горње границе дуга.
Међутим, могућ је и гори сценарио – са еластичним претицањем дискусија у идућу годину. Коментар директора аналитичког департмана Инвестгрупе Норд-Капитал Владимира Рожанковског.
- Сматрам да ће се разматрати пре свега питање државног дуга. Неопходно је да буде повећана горња граница бар у минималним размерима - око 200 милијарди долара. Тај је износ довољан да би у моменту усвајања буџета за идућу годину у коначном читању деловала данашња финансијска ситуација и код Федералног Резервног Система, и код Министарства финансија да би они имали могућност да плате дугове према дуговским инструментима. Што се тиче буџета - изгледа да ће бити усвојена нека претходна варијанта, која ће омогућити финансирање владиних установа, те ће се на тој позадини разматрати граница дуга као важнија у односу на буџет. У реалност дефолта у САД-у сумња и генерални директор утицајне рејтиншке агенције Moody’s Рајмонд Макдениел. Варијанту обуставе плаћања у вези вредносних папира од стране благајне он назива измишљеном.
Истовремено у експертној заједници не сматрају изузетним ни песимистичне прогнозе. The Financial Times, например, наводи претпоставке аналититчара Гевина Девиса, који допушта да републиканци и демократи неће ускладити границу државног дуга. Обама се неће усудити да објави дефолт о дуговским обавезама, али ће спровести нагло секвестирање буџета, што ће неизбежно тражити мере строге штедње. Такве мере су изазвале рецесију у низу европских земаља. Узимајући у обзир улогу САД у глобалној економији, може само да се нагађа, како ће такав развој ситуације у свету утицати на читав свет.
Евентуални технички дефолт САД у вези са дугом може да резултира смањењем бруто-домаћег производа САД за 10 одсто. Тако сматра нобеловац за економију Пол Кругман. Према његовом мишлењу, ако горња граница дуга неће бити повећана, влада може да плати текуће дуговске обавезе на рачун социјалних програма, пре свега пензијског осигуравајућег система.
Иначе, чак и усвајање привременог буџета ради гласања за горњу границу државног дуга неће много обрадовати инвеститоре, - сматра Владимир Рожанковски. Нервозна ситуација ће се сачувати док постоји реална опасност смањења сувереног рејтинга САД, која полази од агенција Fitch Rajting и Moody’s.
Никита Сорокин,
