Радован Караџић против Карле дел Понте

13-10-2013 11:01:22 | | Фонд Стратегической Культуры, srb.fondsk.ru/ vostok.rs |


Бивши Председник Републике Српске Радован Караџић предао је 27. септембра 2013. године захтев председнику МТБЈ за спровођење истраге и позивање на одговорност бившег главног тужиоца МТБЈ Карле дел Понте.

Као основа за такав захтев послужио је текст публикован на сајту WikiLeaks који је потписао правни саветник амбасаде САД у Хагу, из кога се види да је бивши тужилац МТБЈ Карла дел Понте саопштила амбасади САД строго поверљиву информацију која се тиче одбране бившег Председника СРЈ Слободана Милошевића.

У документу се каже да је практично Карла дел Понте приликом састанка са саветником америчке амбасаде (16. април 2004. године, током припреме С. Милошевића за своју одбрану) њему предала поверљиви докумет који садржи имена оних које је Милошевић планирао да позове као сведоке. Међу тим сведоцима били су и бивши председник САД Бил Клинтон, бивши министар одбране С. Коен, бивши државни секретар Медлин Олбрајт, бивши командант НАТО снага за Европу генерал В. Кларк, као и дипломате Кристофер Хил и Ричард Холбрук.

Међутим, нису ту била само имена Американаца. Дел Понтеова је предала имена свих који су били побројани на списку, између осталог и знатан број сведока из Русије.

У извештају амбасаде САД описана је и ружна улога саветника Карле дел Понте Антона Никифорова, који је осрамотио себе учешћем у прљавим пословима трибунала и како се испоставило, посебно учешћем у цурењу информација. Као што се види из извештаја америчког дипломате, Никифоров је детаљно Американцима образложио списак руских сведока одбране С. Милошевића и ставио примедбу да ће сведочење неких од њих, нанети више штете него користи. Без обзира што од услуга господина Никифорова није било пуно вајде, то са њега не скида одговорност за саучесништво у кривичном делу које је починила Карла дел Понте.

Поред тога, у документу се истиче да је Карла дел Понте пристала да непрекидно информише америчку амбасаду о свим дешавањима и извештава о свим захтевима током суђења које у будућности буде чинио Слободан Милошевић.

Овакво деловање Карле дел Понте представља грубо кршење правила трибунала, посебно члана 77. Правилника о процедури и доказима у МТБЈ. Узмајући у обзир ту чињеницу да главни тужилац МТБЈ није могла да не зна да је Судско веће документ који је добила означило “тајним”, онда је јасно да њени поступци представљају “мешање у спровођење правосуђа”. За овакав злочин предвиђене су или казне од 100 хиљада еура или затворска казна у трајању до 7 година или обе казне истовремено. По нашем мишљењу, последња би за Карлу дел Понте била најприкладнија.

И тако, 1. октобра текуће године председник МТБЈ је издао налог за формирање Специјалног Судског већа за разматрање указаних чињеница у документу. У састав тог већа ушле су судије Кристоф Фљуге (Немачка), Баконе Молото (Јужна Африка) и Бертон Хол (Бахамска острва).[1]

Гледајући на ствар чисто формално, право на тужбу имао је само Слободан Милошевић, јер су баш његови интереси били нарушени деловањем бивше тужитељке. Међутим, мора се истаћи чињеница да и Радован Караџић има одређени интерес за таквом тужбом. Ради се о томе да му је Судско веће које разматра његов предмет издало наређење да до 17. октобра ажурира списак сведока своје одбране. У ситуацији када тужилаштво МТБЈ може некажњено да открива поверљиве информације, ова тужба чини Р. Караџића директно заинтересованим лицем у овом предмету.

Хашки трибунал је током процеса Слободану Милошевићу починио толико много злочина, да чак и после седам година од његовог прекида избијају скандали повезани са тим прекршајима. Предмет против Карле дел Понте није први и није једини. Током 2006. године Војислав Шешељ је поднео тужбу против бивше тужитељке Хашког трибунала. Међутим, тада се цела ствар завршила без икаквог епилога – тужба В. Шешеља једноставно је одбијена без икаквог образложења.

Током 2011. године Специјално веће Хашког трибунала разматрало је тужбу против управника затвора Т. Макфадена, који је, како се испоставило, реферисао амбасаду САД о поверљивим информацијама о Слободану Милошевићу. Захтев за спровођењем истраге одмах су поднела двојица затвореника у МТБЈ – Војислав Шешељ и Радован Караџић. Међутим, Специјално веће састављено од судија Б. Молотоа, А. Орија и Г. Дељвуа изнело је став да нема никаквих разлога за забринутост, јер наводно, није било никаквих прекршаја.[2]Руководство МТБЈ је током 2011. године одбило захтев Ратка Младића да међу члановима његове одбране буде и аутор ових редова. Као званичан разлог наведена је тврдња трибунала да ја наносим штету угледу суда. На мој аргумент да нико није нанео толико штете репутацији трибунала колико су то учинили они сами, није било никаквог одговора…

Наравно, перспективе тужбе су изузетно мале. Са једне стране МТБЈ је већ изрекао осам оптужујућих пресуда за “мешање у спровођењу правосуђа” везано за обелодањивање поверљивих докумената. Тако је на пример било у предмету против Маричића и Ребића (2006), Маргетића (2007), Хоџе (2008), као и три пресуде против Војислава Шешеља (2010, 2012, 2013). Поред тога, бивши портпарол МТБЈ Флоренс Артман током 2011. године осуђена је на казну од 7 хиљада еура, јер је у својој књизи PaixetChatiment изнела информацију о тајним документима у предмету против Слободана Милошевића (Додуше, Артман није платила казну и чак није одлежала ни један дан у затвору, како је било предвиђено у случају неисплаћивања новчане казне).

Са друге стране, у овом случају се скрива један “мали” детаљ који је у ствари одлучујући. Ради се о раду Карле дел Понте у интересу САД. А председник МТБЈ Теодор Мерон је држављанин САД и тек што је тријумфално (премда не и без скандала, који је међутим само појачао ефекат тог тријумфа) поново изабран за председника трибунала.

Поред тога, Т. Мерону није баш стало до стварања успешних преседана ове врсте у истрагама. Уосталом, у документима амбасаде САД у Хагу које је такође објавио Викиликс, постоји сведочење како је он сам, Теодор Мерон, молио владу САД да не подржи проширење овлашћења Карли дел Понте због чињенице да није био задовољан њеним радом. У вези са тим, интересантно је напоменути да је током недавног брифинга у МТБЈ на питање новинара да ли Мерон планира да формира још једно специјално веће за истраживање његовог личног “мешања у послове правосуђа”, портпарол трибунала одговорио да захтев за именовање таквог већа још није стигао…[3]

Александар Мезјајев,



[1]Prosecutor v. Radovan Karadzic. Order Assigning a Specially Appointed Chamber. 1 October 2013 // http://www.icty.org/x/cases/karadzic/presord/en/131001.pdf.

[2]Prosecutor v. Slobodan Milosevic. Decision on the Initiation of Contempt Investigations. 18 July 2011 // http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/tdec/en/110718.pdf.

[3]ICTY Weekly Press Briefing, 2 October 2013 // http://www.icty.org/sid/11380.