Становници Централне Азије разочарани америчким образовањем
Сваки седми Американац није нашао на глобусу своју земљу
Становници Централне Азије су разбили мит о америчком образовању, које сами грађани САД сматрају светским еталоном. Ученици, који се враћају у Киргизију, Таџикистан, Узбекистан после школовања у САД-у тешко се уписују у високе школе. Узрок је погоршање нивоа образовања у Америци. То потврђују и недавно спроведена истраживања.
Колико страна има троугао? - Четири. - Он нема стране. - Једну. То су одговори ученика 11. разреда обичних америчких школа. Услед истраживања, спроведеног у различитим земљама, ученици у западноевропским земљама, Јапану и Русији показали су високе резултате. Већина америчких ученика није савладала задатке из математике, 95 одсто не зна, ко је победио фашизам у Другом светском рату, 75 одсто није могло да нађе на карти Персијски залив, сваки седми Американац није нашао на глобусу своју земљу.
Додуше, сами амерички ученици су резултатима тестирања задовољни. Они не сматрају недостатком одсутност знања из различитих наука. Према речима независног експерта из Таџикистана Рустама Бабаџанова, млади становници САД називају то својом искључивом разликом од грађана других земаља, сматрајући то самобитношћу и особином америчке нације.
Последњих година су многи ситуирани становници Таџикистана, Узбекистана, Казахстана слали своју децу да уче у САД-у, надајући се да ће се они по повратку лако уписати на универзитете у својим земљама. Међутим, све је испало другачије. Једино што су успели ученици, побољшали су знање енглеског. Што се тиче географије, биологије, физике и многих других предмета, које су учили у САД-у, требало их је поново учити с месним професорима, наставља Рустам Бабаџанов.
- Срећом, имамо руске школе, оне уче децу да размишљају. Амерчке школе уче децу да бубају. Наши ученици који одлазе у САД на основи размене, овде демонстрирају просечно знање. Тамо они постају победници олимпијада читаве државе. То је већ показатељ. Када се они враћају, овде имају велике тешкоће. При уписивању у високу школу они полаже испите у складу са нашим захтевима, сличним руским.
Проблем америчког образовања није у финансирању – САД улажу у њега велике износе. Према мишљењу самих америчких експерата, крива је одсутност јединствених образовних норми и систем трговинског центра или систем кафане, где сваки ученик бира само оне дисциплине, које сматра потребним. Обавезни предмети су само: енглески, историја САД и физичка култура.
Остали предмети су по избору. Они имају примењени карактер: лична хигијена, козметика; конзервисање намирница, математика потрошача; породична економија; управљање колима; неговање болесника код куће. Како сматрају америчке власти, то је сасвим довољно за нормалан живот у САД-у.
После завршетка школе бруцоши се уписују на универзитете. Додуше, и када стекну високо образовање, одрасли становници САД не знају одговоре на многе питања. Ево само неколико примера.
- Каква је религија у Израелу? – Израелци. – Муслиманска – Ислам – Вероватно, католицизам. Ко је Фидел Кастро? – Певач? – Какав новац користе у Уједињеној Краљевини? – Амерички новац – Новац краљице Елизавете? То је све шта знам. Ко је Тони Блер? - Не знам ко је то. Вероватно вози скејт? – Тони Блер је глумац.
Проблеме америчког система образовања очигледно демонстрирају и амерички политичари. Само 43. председник САД Џорџ Буш-млађи је обогатио политички фолклор САД пабирцима – бушизмима – до те мере, што су они једва могли да стану у 7 књига. Колекционари су прикупили око хиљаду двеста реченица америчког лидера, које садрже стилистичке, граматичке и фактолошке грешке.
Коначно се разочаравши у амерички образовни систем, становници Централне Азије више воле да шаљу децу у руске и европске школе и високе школе, - каже независни експерт из Таџикистана Рустам Бабаџанов.
- То су земље са класичним прилазом: постоји неколико довољно јаких универзитета у Енглеској, Француској, две-три немачке високе школе, руске, свакако.
Недавно спроведена истраживања су показала да квалитет америчке обуке сваке године опада, док су систему образовања, који сами становници САД сматрају узором, потребне глобалне реформе.
Ксенија Мељникова,
