Десно скретање јединствене Европе?
У политичким фракцијама Европарламента је почело разматрање кандидатура за руководеће положаје у ЕУ. Избори у главно законодавно тело Европе ће бити одржани у мају 2014. године. У земљама-чланицама ЕУ почиње кампања за њихову припрему.
Ових дана политичари и експерти разматрају резултате анкетирања, које је спровео Институт за проучавање јавног мњења – IFOP. Његова тема је спремност Француза да гласају за кандидата неке странке на предстојећим у мају 2014. године изборима у Европски парламент. Како се испоставило, 24 одсто – највише - определило се за Национални фронт. Главне тачке његовог програма су, како је изјавила његов лидер Марин Ле Пен, одустајање Француске од учешћа у стварању, према њеним речима, европског Совјетског Савеза, борба против муслиманске миграције и повратак националној валути.
Како истиче европски Интренет-портал EUobserver, све би то могло да повећа бојазан да ће у току предстојећих 22.-25. маја 2014. године избора победити екстремистичке странке. У Бриселу не крију такву бојазан. За то је довољно повода. EUobserver подсећа, например, о претварању холанске Странке слободе, PVV, у водећу уствари политичку снагу земље. Главним својим задатком та странка, према речима њеног лидера Герта Виљдерса, сматра одустајае Холандије од евра и напуштање ЕУ. Према подацима Интернет-портала, Герт Виљдерс и Марин Ле Пен су већ имали преговоре о могућности заједничких акција током предизборне кампање.
Подсећа EUobserver и на то да после одржаних у мају избора у месне органе власти Велике Британије Странка независности, UKIP, постала је трећа политичка снага.
Финска, Шведска, Италија, Мађарска, а данас и Немачка, - пише немачки часопис Internationale Politik: - у различитим земљама Европе десничари и леворадикалне снаге забележили су успех. Да ли је заиста настао час популизма? Неће ли у Европи настати популистичка Интернационала? Таква опасност постоји, - сматра шеф оделења стратешких процена Центра ситуационе анализе РАН Сергеј Уткин.
- Разумљиво је да у контексту избора у Европарламент, онај депресивни тоналитет, који се испољава приликом анкетирања, утицаће на ток гласања. То би могло, између осталог, водити повећању броја десничара, који се скептично изјашњавају поводом перспектитва европске интеграције. Ако у Европарламенту, како се може хипотетично претпоставити, буде постало немогуће одлучивање без консензуса између левичарског и десничарског центра, то ће бити допунска препрека за иначе одлучивање у оквиру ЕУ.
Директор програма у немачком Фонду Бертелсмана Јоахим Фриц-Ванаме није склон да драматизује ситуацију.
- Антиевропска расположења су се већ давно испољавала у многим земљама. Например, у Француској, коју најбоље знам, од самог почетка формирања Европске Економске Заједнице отприлике трећина грађана је иступала против интеграције. Сличне појаве постоје и у низу других, чак и нових земаља-чланица ЕУ, где националистичке и популистичке снаге покушавају да стекну политички капитал на теми Европе.
Било како било, дискусије о опасности раста утицаја десничара у будућем саставу Европарламента и даље се заоштравају. За сада, на срећу, реч је само о хипотетичној опасности.
Олег Севергин,
