Европска криза: ново поглавље
Европска унија је поново приморана да се позабави стањем ствари у проблематичним земљама. На заседању Еврогрупе у Луксембургу очекује се представљање нацрта буџета земаља чланица ЕУ и дебате поводом финансијске ситуације у Португалији. А 15. октобра тројка – Европска комисија, Европска централна банка и ММФ размотриће економско стање ствари у Грчкој.
Индикативна чињеница. Еврогрупа која обједињује министре финансија 17 земаља зоне евра разматра параметре националних буџета у условима када на нивоу ЕУ још уек није донет перспектвни план организације за 2014-20. годину. То не само да означава текуће неслагање, већ и наговештава да ће наредних година Еврогрупа и Европска комисија поново морати да уносе хитне измене у главни финансијски документ ЕУ. Јер кризна ситауција остаје у две најпроблематичније на данаши дан државе зоне евра – у Грчкој и Португалији.
Грчка наредне године неће моћи да испуни обавезе за увећање првобитног профицита буџета, преузете у оквиру програма пружања међународних кредита: позитивни салдо ће достићи 1,1% унутрашњег бруто производа у односу на циљаних 1,5% унутрашњег бруто производа – тврди америчко пословно издање Вол Стрит Џорнел, позивајући се на податке ММФ. Према мишљењу листа, то може да отежа и тако напете преговоре Грчке са тројком кредитора. Ево шта је рекао у вези са тим за Глас Русије руководилац Московске школе економије Московског државног универзитета, академик РАН Александар Некипелов:
- Спасити ситуацију у зони евра – а ја мислим да су, строго говорећи, у свету сви заинтересовани за то да она буде спасена – могуће је не на основу пребацивања одговорности са политичара на банкаре, а са банкара на још неког, већ на основу врло озбиљних крупних одлука. Ове одлуке треба да буду везане за издвајање додатних великих средстава и нагло ограничење финансијског суверенитета, и са доношењем целовитог дугорочног програма за излаз из кризе.
Уз то сопствена истрага коју је спровела агенција Блумберг показала је да ситуација у Грчкој 2014. године може да се испостави још гором и да доведе до правог банкротства. Тако да размишљања о томе да је Грчка већ много урадила у оквиру појединих захтева ЕУ и ММФ имају сумњив карактер, приметио је у разговору за Глас Русије руководилац Центра за европска истраживања ИМЕМО РАН Алексеј Кузњецов.
- Постоји добра руска изрека – пребацивати са болесне главе на здраву. По правилу, сви економски програми раде само у случају када су испуњени сви њихови услови. Рецимо, избегавање уплате пореза је врло озбиљан проблем. Ако земља не може са њим да изађе на крај, онда говорити о томе да је зато она изашла на крај са свим осталим лукаво је. Да, антикризни програми су затезање каиша, то су врло непопуларне мере.
Превладавање буџетских дефицита националних салда само је један од праваца антикризних напора ЕУ. Ништа мању претњу по финансијску стабилност Европе не представљају ни дугови њених великих банака. Дефицит кредитих установа Грчке, Ирске, Италије, Португалије и Шпаније већ износи око 10 трилиона евра. Сасвим је могуће да је та оцена смањена. Али чак такви обими задужености већ три пута премашују укупни државни дуг дате проблематичне петорке.
Петар Искендеров,
