Тајне московског метроа
Москва има много чиме да се поноси: и својом богатом историјом и својим лепотама. Московски метро је један од најлепших на свету, што може потврдити свако ко је икада био у њему. Већина станица представљају права уметничка дела. Али, ми ћемо говорити о ономе што је сакривено од очију јавности – о тајнама подземног града.
Гласине да у московском метроу постоје тајне станице, владини бункери, духови и уклета места, шире се већ дуги низ година међу становништвом Москве. Ипак, шта је ту истина, а шта машта? Данијел Велецки, копач и индустријски туриста, који се бави истраживањем московског "подземља", сматра да је већина од онога што се говори о метроу чиста измишљотина:
- Метро је заштићени објекат, и ући у његове тунеле и истраживати, мало коме то успе. Ако те тамо ухвате - тешко теби. Копачи међу собом разговарају ко је и како тамо ушао и каквих "ужаса" се нагледао за време свог излета. Највише су причали о пацовима-мутантима и разној немани - то су само приче људи који знају да их нико не може проверити. Никаквих возова-духова и "црних машиновођа" тамо нема. А, информација о томе, да тамо постоје станице, које се не налазе на карти метроа - истинита је.
Верује се, да би се тајни владин бункер требао налазити на специјалној, затвореној за путнике, станици "Совјетскаја", која се налази између станица "Театраљнаја" (која се некад звала "Свердловски трг") и "Мајаковскаја". По личном налогу Стаљина, "Совјетскаја" је требало да се користи као подземни московски Генералштаб. Тако се у самом срцу Москве појавио необично дуг прелаз између станица, што је изазвало доста нагађања међу становништвом. Због тога је одлучено да се изгради још једна станица "Горки", садашња "Тверскаја", која је отворена 1979. Верује се да, ако у тунелу пажљиво пратите простор испред "Тверске", можете видети остатке платформе и хол станице "Совјетскаја".
Неке станице имају лошу репутацију. На пример,"Сокол". Изграђена је дубоко под земљом, практично на гробљу војника погинулих у Првом светском рату. Машиновође се увек труде да туда прођу великом брзином. Тамо, многи осетљиви људи почињу да осећају јаку главобољу, и готово увек се тамо осећа врло чудан и непријатан мирис. Слична ситуација је са станицом "Преображенскаја", која је изграђена под Преображенским гробљем.
Данијел Велецки се присећа легенде о возу-духу, која је и дан-данас раширена међу московском омладином:
- Неколико пута месечно, у поноћ, појављује се воз-дух на Кружној линији. Он практично никада не отвара врата. Унутра се налазе душе затвореника-градитеља метроа, који су умрли током изградње метроа. Ако видите овај воз, то је лош знак. Ако се отворе врата воза, у њега никада не улазите, иначе ћете заувек нестати. Воз је, узгред буди речено, стари модел. Са надуваним седиштима и старим светиљкама. Али, пошто су неколико година раније на Кружној линији пустили последњу генерацију нових возова, легенди је дошао крај. Ето како је напредак уништио злу коб.
Московски метро је леп и мистериозан. Па ипак, кад се нађете у њему, застаните на тренутак и полако погледајте око себе, а затим уђите у вагон. Погледајте кроз прозор: можда вам се подигне копрена са очију и ви одгонетнете тајне московског метроа.
Аљона Ракитина,
