Марс: етапе космичке глобализације
Индија се припрема да постане пета земља која шаље летелицу ка Марсу. Своје програме истраживања Црвене планете реализују САД, Русија, ЕУ, Кина и Јапан.
У целини, индијски програм за проучавање Марса налази се под знаком питања. Старт орбиталне мисије планиран је за 28. октобар. Али без помоћи НАСЕ Индијци не могу да лансирају уређај. А због буџетске кризе у САД сарадници Америчке космичке агенције послати су на одмор. Ако се лансирање не деси у одређено време, Индијци ће морати да чекају повољне услове читаве две године. Отприлике за исто време планиран је старт руско-европског орбиталног уређаја за проучавање Марса. А 2018. године на Црвену планету треба да се упути роботизовани брод, који ће се спустити на површину Црвене планете. Над пројектом Екзомарс раде најбољи научни институти Русије и ЕУ. Иницијатори експедиције су замислили да продубе површину Марса десет пута дубље него амерички марсоход – до 50 центиметара. И све то да би се још једном потврдило оно што је извесно већ више од 40 година. Коментарише руководилац Института за космичку политику Иван Моисејев.
- Не треба се заваравати. Јасно је да осим на Земљи нигде више у Соларном систему не постоји живот. То је већ јасно. Ако се узму све ове планете, њихово порекло, постаје јасно да тамо живот није могао да се зачне. Оне нису повољне за живот.
И са друге стране, ако тамо нема живота, да ли он може да се тамо пренесе. И већ се разрађују пројекти колонијализације Марса. Архитекте футуролози из руско-немачког дизајнерског бироа ZAArchitcts предлажу да се на Марс пошаље претходница – одред робота градитеља који раде на соларне батерије. Ови роботи треба да припреме станове за људе: да ископају у маросвском тлу велике пећине и да их уреде. А затим да тамо долете људи. Шта не ураде роботи, земљани ће завршити сами – наштампати на 3Д принтерима. Материјал за штампу је тле марса. Звучи као научно-фантастични роман. Али о чему да се сања ако не о Марсу, истиче академик руске академије космонаутике Циолковски Александар Железњаков.
- Како год окренеш, Марс је једина планета у близини Земље где могу да се направе нека насеља земљана. Зато он привлачи и привлачиће нашу пажњу. Ако се узме далека перспектива, чак не десетине, не стотине, већ стотине хиљада година, једном ће човек ипак морати да потражи неку другу планету где може да се расели, прошири свој животни ореол.
Месец може да помогне да се превладају тешкоће. Овај мали Земљин друг је близу и истовремено ван земаљских физичких закона. Тамо је човеку много лакше да се насели него било где у космосу, сматра академик Александар Жељезњаков.
- Месец је као прво јединствени пробни полигон за ракетно-космичку технику – како постојећу, тако и перспективну. Као друго, то је идеална научна база да се истражи даљи космос. Колико само вреди телескоп на тамној страни Месеца! Зато без њега ми не можемо.
Не тако давно у Русији је реализован пробни програм боравка људи у макети космичког интерпланетарног брода – Марс-500. У Русији сматрају да први боравак човека на Марсу треба да траје свега неколико дана. Американци играју на велико: изјављују о припреми пилотиране експедиције у трајању од 501 дан.
Питање је како да се комфорно смести човек ван уобичајене земљине средине. Питање кисеоника се може решити, а на рачун хране треба мозгати. Експерименти су показали да на Месечевом тлу ништа не расте. На марсовском су израсли краставци и парадајз, али нису могли да се једу зато што су отровани тешким металима. Постоји варијанта да се јело штампа на тродимензионалним принтерима. Само таква перспектива може да уплаши добровољце, који пристану на експедицију на Марс. Не само што ће морати да се опросте од родбине и сав преостали живот да слушају цвркут птица на снимку, него ће још осудити себе на доживотни синтетички ручак.
Наталија Коваљенко,
