Још један космички мајмун
До краја новембра Иран планира да у космос пошаље још једног мајмуна, изјавио је заменик шефа националне космичке агенције Хамид Фазели. Он је објаснио да се лансирање обавља ракетом која ће радити на течно гориво. То ће омогућити да се са високом прецизношћу избаци капсула у орбиту и затим да се спусти у западни регион. Жив организам при томе неће трпети тако озбиљно оптерећење.
Смањење оптерећења приликом полетања и слетања, за другог мајмуна је питање живота и смрти, у правом смислу те речи. До данас, није извесна судбина његовог претходника. Крајем јануара ове године, вести су се шаренеле од саопштења о тријумфалном лету првог иранског мајмуна-космонаута. За ову улогу одабрана је макака, која је лакша од других врста 7 килограма. Ирански канали су приказивали снимке „космонаута“ који се попео 120 километара изнад површине Земље и успешно слетео. Лет је извршен ракетом Пишгам, која ради на чврсто гориво.
Посматрачи су тада скренули пажњу на то, да су се снимци мајмуна пре полетања и после слетања разликовали. Један је имао тамнију длаку и није имао велики младеж испод ока. Техеран је прво игнорисао ове коментаре, а касније је за све окривио новинаре. Испоставило се да су они грешком представили као космонаута резервне мајмуне.
Није искључено да је први мајмун могао да угине: није случајно што Хамид Фазели сада говори о оптерећењу. Тада се поставља питање шта сада планира Техеран: да понови покушај са другом ракетом или да оствари експеримент на принципијално новом нивоу? Мишљење академика Руске академије космонаутике Александра Жељезњакова.
- Колико ја схватам од оних изјава које су дате последњих дана, актуелно лансирање треба да се изведе већ не по суборбиталној путањи, већ по орбиталној. Тачније, то ће бити право космичко лансирање са изласком капсуле живота, како је они називају, у орбиту. Унутра је требало да буде мајмун.
Лансирање новог космонаута индиректно осветљава припрему Ирана за пилотирани лет планиран за 2018. годину. Истина, експерт сумња да ће стручњацима поћи за руком да се уклопе у такве рокове:
- До орбиталног лета 2018. године Иран неће бити још у стању да пусти човека у космос. Лет по суборбиталној путањи ће вероватно бити могућ. Али ипак сматрам да лет човека чак по суборбиталној путањи није тако лак задатак. Зато 2018. година звучи превише оптимистички. Када они избаце капсулу живота у орбиту моћи ће се пратити њене карактеристике и кориговати могућности Ирана.
Сличне прогнозе везане су и за развој ракетне индустрије у Северној Кореји, чије конструкције Иран често позајмљује за изградњу својих ракета. Много зависи од усавршавања снажног носача Симург израђеног на бази севернокорејске ракете Инха-3. Симиург не може да избаци у орбиту човека, коментарише директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:
- Судећи по томе што се ослонац ставља на рад са живим организмима, Иран ће моћи да избије на пилотиране летове. Друго је питање у ком облику. Излазак у космос и одмах повратак или ипак неколико окрета? Реално, Иран на овај ниво може да избије, што ће потврдити цивилни развој његовог космичког програма. Са друге стране, не реализује се све што Иран говори у пракси.
Оно у шта експерти не сумњају, то је способност Иранаца да избацују у ниску орбиту мале уређаје. Почев од 2009. године они су самостално избацили три сателита сопствене производње, њихова маса није премашила 50 килограма. Још три, како је недавно било објављено, треба да буде лансирано до иранске Нове године, која се подудара са даном пролећне равнодневице, 21. мартом. За сада експерти са нестрпљењем очекују резултате лета другог мајмуна.
Борис Павлишчев,
