Марк Захаров: места има за све
13. октобра позориште Ленком прославило је јубилеј свог уметничког руководиоца – чувеног редитеља Марка Захарова, који је навршио 80 година, од којих тачно 40 је он на челу Ленкома. Ради прославе су у позориште дошли многи истакнути људи – представници културе, и не само они.
Приликом прославе су редитељу казали много срдачних речи – све је била истина… Московски обожаваоци позоришта прате стваралаштво Захарова од 1960-их година. Касније, захваљујући потресним филмовима, он је постао идол читаве земље. Од прве демонстрације су његови филмови постајали чувени, они ни данас нису изгубили своју популарност. Размишља ли Захаров о љубави принцезе и зачараног младића, о авантурама грофа Калиостра или барона Минхаузена, о витезу, који се бори против аждаје, - у свим филмовима се осећају алузије, сви подсећају на данашњост. Осим тога, они су увек иронични – и то не површински, већ прожети дубоком иронијом, често пророчанском.
Узевши све најбоље из позоришне и филмске уметности, Марк Захарова је створио свој посебан филмски језик, који омогућује препознатљивост његових филмова. С једне стране, то су поучне приче, с друге, бурлеска, шоу са много музике! Такве су му и приредбе. Такав прилаз је био увек карактеристичан за Захарова. Редитељ му је веран и данас.
- Наш живот нам пружа много негативних информација. Тугујемо из многих разлога, зато сматрам да позориште мора да буде празник. Претендујемо на два и по сата људског живота, мада се не зна колико дуго он траје. Ипак он нам поклања два и по сата. То треба ценити.
Марк Захарова је на челу Ленкома од 1973. године, од кризног за то позориште периода. Он га је учинио једним од најуспешнијих и јарких позоришта земље. Он је формирао изврсну трупу. То су глумци, којима не треба реклама: Чурикова, Броневој, Збруев, Караченцов, Абдулов, Јанковски… Неки више нису међу живима, али без обзира на те губитке, редитељ и даље управља својим бродом. Он и даље режира паметне, префињене приредбе, у којима су обавезно хармонизирани облик и смисао. Друге приредбе – сматра Захаров – нису интересантне.
- Како смо почели од Тила Уленшпигела, тако то и настављамо. Чини ми се да су већ досадне приредбе осредњег глумачког својства, али украшене различитим енигмама, телевизијским екранима… Чехов нам је говорио у Галебу: Зашто да се гурамо? Места има за све. Не треба улазити у неке заједничке, статистичке, помодне појаве, чак ни у позоришном простору. Треба чинити нешто своје – другачије.
Недавно је Захаров поставио у Ленкому Ибсеновог Пера Гинта – дело, намењено сваком, ко поставља уствари главно за човека питање: зашто ти живиш, какав је резултат твог земаљског бивствовања? Према мишлењу критичара и гледалаца, Марк Захаров још није имао такву исповедничку приредбу. Он и не пориче, прођена је тачка неповратка, време је да се сагледају резултати. Данас може да се сагледа сопствени живот као шаховска табла, да се схвати којим коцкама је био зацртан пут, шта сам заобишао, у шта сам се укључио, понекад жалећи за нечим, - каже редитељ. Жалење је по правилу скривено од очију публике, али успеси и победе Захарова су пред очима свих. Међутим, главно је да та партија није завршена, она се наставља.
Рита Болотска,
